Sedamdeset dana blokada. Toliko su izdržali aktivisti na Kožufu prošle godine, da bi odbranili reku Došnicu od dve male hidroelektrane, „Barov Dol“ i „Paprad“. U septembru je firma povukla svu mehanizaciju. Sada aktivisti „Zelene narodne straže“ alarmiraju da je Vlada donela odluku kojom se produžavaju rokovi za izgradnju - i da se ponovo priprema unošenje mehanizacije, uz obezbeđenje.

„Dok mnoge države uklanjaju male hidroelektrane zbog štetnih posledica po prirodu, kod nas se ponovo prave pokušaji da se uništi reka Došnica. Nakon 70 dana blokada i jasnog stava da niko ovde ne želi male hidroelektrane, neko ponovo pokušava da pogazi volju naroda“, kažu iz Inicijative.

Iste nedelje kada je država demontirala hidroelektrane na Šar Planini

Reakcija aktivista dolazi samo nekoliko dana nakon početka demontaže dve nedovršene mini-hidroelektrane na reci Peni. Ti projekti su zaustavljeni zbog lokacije u zaštićenom području Nacionalnog parka „Šar Planina“.

Razlika između dva slučaja je jedna jedina administrativna odluka: Šar Planina ima status nacionalnog parka. Kožuf ga nema. Aktivisti to pitanje otvaraju godinama - zašto planina još uvek čeka status, kada je upravo njeno prirodno bogatstvo razlog zašto neko uopšte želi da gradi tamo.

Papir kojeg nema

Iz Levice su saopštili da su dobili nezvanične informacije o produženim rokovima i da su njihovi odbornici u Opštini Kavadarci podneli odborničko pitanje kojim traže potpuni uvid u dokumentaciju. Spisak koji traže vredi pročitati: zahtevi za odobrenje za gradnju, osnovni projekti i njihove revizije, ugovori o koncesiji, geodetski elaborati, dokazi o plaćenim naknadama i administrativnim taksama, izdata odobrenja za gradnju.

To nije spisak stranke koja hoće da blokira projekat. To je spisak stvari koje u normalnoj proceduri već treba da budu javne. Aktivisti postavljaju isti zahtev svojim rečima: „Svaki dokument povezan sa ovim ugovorom treba da bude javan. Svaki sastanak sa investitorima treba da bude dokumentovan i objavljen.“

Koncesije za hidroelektrane na makedonskim rekama dodeljene su pre više od deset godina. Iz njih za deset godina nije proizašao nijedan projekat isključen sopstvenom voljom institucija - samo projekti zaustavljeni nakon što su ljudi izašli na teren. Došnica je sada treći takav slučaj posle Pene.

„Ljudi iz cele Makedonije stajali su složno na blokadama i jednom odbranili Došnicu. Odbranićemo je ponovo“, poručili su aktivisti. Ako je to jedini funkcionalan oblik ekološke zaštite u zemlji, onda je pitanje za nadležne institucije sasvim prosto: za šta se tačno plaćaju?