Šetnja je postala trend. Odjednom ti svako govori da deset hiljada koraka rešava sve - srce, težinu, krvni pritisak, spavanje. Samo što postoji jedna stavka sa spiska koju šetnja NE rešava ako hodaš kako hoda većina ljudi: sa telefonom u ruci, sa slušalicama, sa nedovršenom rečenicom s posla koja ti se vrti po glavi. Noge napreduju, glava ostaje u kancelariji.

Španska farmaceutkinja poznata kao Boticaria García ima ime za drugi način: parasimpatička šetnja. Nije reč o kalorijama i nije reč o broju koraka. Reč je o tome da telu daš nekoliko minuta da izađe iz režima stalne pripravnosti. Formula je, kako je sama kaže, kratka: „jedna od mojih najdražih stvari, bez sumnje, jeste parasimpatička šetnja - smirena šetnja poznatim mestom, ako je moguće u društvu, da bi se oslobodio acetilholin, glasnik mira."

Termin dolazi od parasimpatičkog nervnog sistema, onog dela organizma koji je odgovoran za odmor, obnavljanje i opuštanje. Suprotno režimu uzbune, koji te drži spremnim da reaguješ na problem, ovaj sistem pomaže telu da se vrati u smirenost. Dotle ništa novo za medicinu - ali postoji razlika između toga da to znaš i da to primenjuješ, a razlika se zove telefon.

Pravila su banalna i baš zato teška. Izaberite smirenu i poznatu stazu, da mozak ne mora da prati gde skrećete. Idite udobnim tempom, bez sata i bez brojanja. Ostavite telefon - odgovaranje na poruke, provera WhatsAppa i skrolovanje po mrežama drže mozak uključen na iste brige od kojih želite da se udaljite. Slušajte zvuke, gledajte svetlost, boju, miris. Ponavljajte nekoliko puta nedeljno.

Za to zašto preporučuje društvo, farmaceutkinja daje sliku koju svako razume iz prve: „Ta šetnja mozgu šalje signal da te ne juri lav, da je sve mirno. A ako si u društvu, kaže mu: 'Slušaj, ako dođe lav, dvoje nas je... neka se pripremi.'" Metafora nije samo za smejanje - veze sa ljudima u nizu istraživanja povezane su sa boljim emocionalnim stanjem i sa većom sposobnošću za nošenje sa stresom.

Najviše od svega, ovo je usmereno ka ženama u perimenopauzi i menopauzi. Sa padom estrogena dolaze talasi vrućine, buđenja noću, veća iscrpljenost i stalni osećaj nedostatka energije. „Ako ostanemo na kauču, možemo da se osetimo još iscrpljenije", kaže farmaceutkinja - što je suprotno od svakog instinkta kada si umoran, i baš zato mora da se kaže glasno.

Niko ne tvrdi da šetnja zamenjuje trening sa tegovima, uravnoteženu ishranu ili dobar san. Niti zamenjuje lekara. Ako ti anksioznost ometa svakodnevni život, ako ima napada panike, dugotrajne nesanice ili znakova depresije, ovo nije rešenje - tada se ide kod specijaliste. Ovo je dopuna, i to one vrste koja košta nula dinara.

Što me tera na jedno pitanje: koliko šetnji u našim gradovima jesu prave šetnje, a koliko su produžetak radnog dana u drugoj pozi? Idemo oko bloka, ali nosimo kancelariju sa sobom u džepu.