Oko 2.000 mesta manje za brucoše ove akademske godine, na svim univerzitetima. Najviše se reže tamo gde ima najviše nezaposlenih sa diplomom: biznis-administracija, javna administracija, deo Ekonomskog i Pravnog fakulteta.

Ministarka obrazovanja i nauke Vesna Janevska objasnila je gde se nije diralo: „Tehničke struke ostale su gotovo identične - informatika, mašinstvo, građevinarstvo, gde je zapošljivost odlična, dostiže 98-99 procenata.”

Odluka je logična - i zakasnela za jednu generaciju

Niko razuman ne može da tvrdi da država treba da nastavi da proizvodi diplomirane administratore za tržište koje nema gde da ih smesti. Usklađivanje kvota sa realnim potrebama je tačna mera.

Ali brojka od 98-99 procenata zapošljivosti u tehničkim strukama nije nova informacija. Ona je poznata godinama. Znači pitanje nije da li je odluka dobra, nego koliko se generacija upisalo na suficitarne smerove dok su ti procenti stajali na stolu i niko ih nije preveo u kvote.

Janevska je uverena da će svaki student naći svoje mesto tamo gde želi da studira. To zvuči lepo. Dve stvari istovremeno - 2.000 mesta manje i svi smešteni tamo gde žele - teško mogu da budu tačne.

Domovi su renovirani, a cena skočila za 70 procenata

Dva studentska doma ulaze u upotrebu: „Stiv Naumov” od 1. oktobra i „Kuzman Josifovski-Pitu”, verovatno od 1. novembra. Renoviranje je realna dobit - studentski domovi kod nas su decenijama bili tema o kojoj se govorilo sa stidom.

Samo što je smeštaj u „Stiv Naumov” poskupeo sa 3.500 na oko 6.000 denara. Za studenta iz unutrašnjosti, razlika od 2.500 denara mesečno nije sitnica - to je nekoliko hiljada denara godišnje koje porodica mora odnekud da nađe.

Renoviran dom koji je postao nedostižan za onoga kome je bio namenjen nije rešen problem, nego premešten problem.

Sobranje blokirano, zakoni čekaju

Tri zakona o visokom obrazovanju i nauci stoje blokirana u Sobranju - albanski opozicioni blok traži primenu Badinterovog principa pri njihovom donošenju. Janevska je poručila da se nada da će „nadvladati razum” i podsetila da je već kasno.

Znači reforma o kojoj se govori odvija se dok zakonski okvir za nju visi u sobranjskoj sali.

Četiri hiljade prvačića manje

Na kraju, brojka koja najviše govori o budućnosti celog sistema: preko 4.000 manje upisanih prvačića u poređenju sa prošlom godinom. Ministarka kaže da je podatak preliminaran i da će se smanjiti do kraja septembra, da je deo razloga nemar roditelja pri prijavljivanju i kašnjenje škola u e-dnevniku.

Možda. Ali ako od te brojke na kraju ostane i polovina, onda je debata o kvotama na fakultetima debata o drugoj fazi problema čiji je početak u prvom razredu.