Skoplje je ponovo na crnoj listi. Jedno viralno rangiranje evropskih gradova po čistoći, koje se širi društvenim mrežama, smestilo je grad među najprljavije u Evropi - odmah iza Rima. Reakcija je bila očekivana: nezadovoljstvo, samoironija i pitanje da li i stranci primećuju ono što svaki Skopljanac vidi svakog jutra kod kontejnera.

Ali pre nego što se rangiranje uzme zdravo za gotovo, vredi proveriti šta ono zapravo meri.

Podaci dolaze iz ankete Evropske komisije o kvalitetu života iz 2023. godine. Samo 23 odsto anketiranih Skopljanaca izrazilo je zadovoljstvo čistoćom svog grada, naspram evropskog proseka od 59 odsto. Skoplje je četvrto odozdo među svih 83 ispitana grada i drugo odozdo među evropskim glavnim gradovima. Lošije su prošli samo Palermo sa 6 odsto, Rim sa 11 i Marsej sa 22.

Čistoća i zagađenost nisu isto

Tu počinje zamena pojmova koja priču čini netačnom u oba smera. Indeks Numbea, koji se obično citira kao dokaz zagađenosti, kombinuje percepciju kvaliteta vazduha, zagađenost vode, zadovoljstvo prikupljanjem otpada, buku i zelenilo. To nije instrumentalno merenje.

Prema tom indeksu za 2026. godinu, Skoplje ima vrednost 82,96 i peto je u širem evropskom rangiranju. Ispred njega su Tetovo sa 95,56, Tirana sa 86,98, Čeljabinsk sa 85,14 i Krasnojarsk sa 83,81. Znači ni u tom rangiranju Skoplje nije prvo - ali ima jedan makedonski grad koji jeste.

Pravi problem sa vazduhom je posebno dokumentovan i ne zavisi od viralnih listi. Prema podacima za 2025. godinu, Makedonija je među evropskim zemljama sa najvišim prosečnim koncentracijama sitnih čestica PM2,5 - preko 15 mikrograma po kubnom metru, znatno iznad preporuke Svetske zdravstvene organizacije od 5. Vrhunac je u zimskim mesecima, kada se grejanje domaćinstava meša sa saobraćajem i industrijom u kotlini.

Tri hiljade kontejnera od septembra

Odgovor gradonačelnika je konkretan: 3.000 novih kontejnera u septembru 2026. godine, plus dodatna vozila za prikupljanje otpada, finansirana preko Svetske banke.

Brojka je realna i potrebna. Ali kontejner ne čisti sam. Ako rute nisu funkcionalne, ako pražnjenje nije blagovremeno, ako građani i firme nastave da ostavljaju otpad pored posuda umesto u njima, tri hiljade novih posuda znače tri hiljade novih mesta za istu sliku. Infrastruktura je preduslov, ne rešenje. Razlika će se videti u oktobru, ne u saopštenju.