Deponija „Krasta” u Kumanovu gori, a gašenje izvode jedna iznajmljena mašina i jedna mašina javnog preduzeća. To je sva mehanizacija koju grad ima na raspolaganju protiv žarišta koje direktor „Čistote i zelenila” Sašo Tomić otvoreno naziva hroničnim problemom.

„Deponija i dalje dimi, radimo intenzivno. To je hroničan, poznat problem”, izjavio je Tomić. Preduzeće je zatražilo dodatnu mehanizaciju od Vlade, Opštine i od Centra za upravljanje krizama. Ekipe svakog dana nanose zemlju na kritična mesta.

Problem je što zemlja nije rešenje, nego odlaganje. Metan koji se stvara u deponiji stalno probija - dok se jedna mesta saniraju, dim se pojavljuje na drugima. Južni vetar ponovo raspaljuje žarišta koja su izgledala ugašeno.

„Potrebne su nam građevinske mašine, buldožeri i dodatna mehanizacija”, kaže Tomić. Preduzeće istovremeno postupa po primedbama Državnog inspektorata za životnu sredinu, ali i odatle naglašavaju da bez ozbiljne sistemske podrške „Krasta” ostaje visok rizik.

Tu se krije prava priča. Deponija nije novost, metan nije iznenađenje, a inspekcijske primedbe postoje. Ono što nedostaje nije informacija - nedostaje odluka. Jedno komunalno preduzeće sa dve mašine ne može da reši regionalnu deponiju, i to nije njegova krivica. Pitanje je ko ima tu nadležnost i koliko godina ona stoji neupotrebljena dok Kumanovo udiše proizvod.