Makedonska berza zatvorila je prvo polugodište sa licem koje govori više od svakog izveštaja - glavni indeks u minusu, ukupni promet u simboličnom rastu, a broj transakcija strmo nadole. Drugim rečima, trguje se sa više para, ali manje ljudi. Pazar koji radi, ali u kom sve tešnji krug vuče konce.

Brojke, izrađene na osnovu zvaničnih podataka sa berze, crtaju ton. Indeks MBI10 završio je polugodište na 9.521 poen - pad od 9,88 odsto u odnosu na isti period lani. Tržišna kapitalizacija akcija pala je za 5,80 odsto. Ukupan promet dostigao je 4,57 milijardi denara kroz 8.681 transakciju - formalan rast od 4,35 odsto u prometu, ali broj transakcija smanjen je za gotovo 26 odsto.

Tu je zamka koju brojka krije. Više od polovine celog prometa - nad 52 odsto - realizovano je kroz blok-transakcije, odnosno velike dogovorene pakete među nekoliko igrača, a ne kroz živo trgovanje na otvorenom pazaru. Kada se najviši deo para kreće van redovne berze, „rast“ prometa više govori za nekoliko krupnih poslova nego za zdrav, likvidan pazar sa mnogo učesnika.

Likvidnost se, kao i obično, vrti oko istih nekoliko imena. Najviše se trgovalo akcijama Makedonijaturista, Komercijalne banke i Alkaloida - tri stuba koji godinama drže berzu na nogama. Ostala kotirana društva u velikom delu miruju.

Među pojedinačnim akcijama, slika je podeljena. Najveći dobitnik je RŽ Tehnička kontrola sa rastom od 16,92 odsto, sledi Ading sa 14,46 i Popova Kula sa 12,50 odsto. Na drugom kraju, najviše je izgubio Makedonijaturist sa padom od 28,91 odsto, potom Makošped sa 25,32 i Tikveš sa 24,12 odsto - isti Makedonijaturist koji je među najtrgovanijima, što pokazuje koliko je tanka granica između aktivnosti i stabilnosti.

Za ekonomiju koja decenijama sanja o razvijenom tržištu kapitala, ovo je poznata slika: nekoliko akcija, nekoliko igrača i promet koji visi na blok-poslovima. Berza funkcioniše - ali da preraste u pravi motor ekonomije, potrebno je mnogo više od tri sigurna imena.