Kilogram paprike košta 26 denara da se proizvede, a otkupljuje se za 15: Zato rod ove godine završava pod traktorima

Proizvodna cena jednog kilograma paprike je 26 denara. U tih 26 denara ulaze seme, đubriva, preparati, navodnjavanje, gorivo i radna ruka. Otkupna cena na delu punktova je 15 denara.

Dakle za svaki predati kilogram poljoprivrednik gubi po 11 denara. I zato, umesto na otkup, deo roda ove godine završava pod traktorima - poljoprivrednici oru sopstvene njive zajedno sa paprikama.

Naročito kod „kurtovske kapije”, gde je prema prethodno dogovorenim cenama prva klasa trebalo da se otkupljuje po 40 denara za kilogram. Na terenu, tvrde proizvođači, i najkvalitetnija paprika preuzima se za 15 do 18 denara.

Mehanika ucenjivanja

Poljoprivrednici iz Pelagonije to opisuju bez ijednog tehničkog termina: „Na punktovima znaju da će poljoprivrednicima da se pokvare paprike i zato drže cenu dole. Posle mesec dana, kad ne bude paprika, onda će ti davati i po 80 denara za kilogram, ama tad neće biti papra i džabe ti je.”

To je cela priča u tri rečenice. Roba je kvarljiva, rok je neumoljiv, a suprotna strana to zna. Poljoprivrednik nema opciju da čeka - paprika ne čeka. Otkupljivač ima sve opcije.

Đorđi Karakašev, predsednik Nacionalne poljoprivredne mreže, kaže i sledeći deo: osim niske cene, otkupljivači neće da uzimaju ni niže klase, koje ostaju da trule po njivama. Otkup je stihijski i nije kontinuiran.

Prema njemu, ni država ne uspeva da izađe na kraj sa onim što naziva „divljanjem” otkupljivača i trgovaca koji ne poštuju dogovorenu cenu od 40 denara za prvu klasu i 30 za prvu-drugu.

Šezdeset denara preko granice

U susednim zemljama crvena paprika se otkupljuje po oko jedan evro, odnosno oko 60 denara za kilogram. Četiri puta više nego na delu domaćih punktova.

Proizvođači razliku objašnjavaju višim subvencijama koje se isplaćuju u zemljama regiona - među njima Albanija, Srbija, Grčka i Bugarska - zbog čega se makedonski poljoprivrednik teže takmiči na stranim tržištima.

Postoji i drugi pritisak. Kao primer navode Bugarsku, koja prema njima koristi mehanizme CEFTA za ograničavanje uvoza makedonskih proizvoda. U poslednjem slučaju vraćeno je devet tona makedonskih paprika, a zajedno sa prethodno vraćenih 11,6 tona, ukupna količina stigla je do oko 20 tona.

Dakle: cena unutra je polovina troška, cena napolju je četvorostruka, a put ka spolja je zatvoren. To nije tržište - to je uzak hodnik u kojem jedna strana zna da druga mora da prođe.

Šta traže

Zahtev proizvođača skromniji je nego što priča sugeriše. Ne traže višu cenu od dogovorene - traže da se poštuje dogovorena. Četrdeset denara za prvu klasu, onako kako je ministar izašao i rekao.

„Neka prođe po selima, neka prošeta punktove, pa da vidimo da li je 40 ili 15 denara najlepša paprika”, kažu poljoprivrednici.

Kad dogovor između ministarstva, proizvođača i otkupljivača postoji na papiru, a na punktu važi druga cena, onda pitanje nije ekonomsko. Pitanje je ko ima nadležnost da izađe na taj punkt - i zašto se to još uvek nije dogodilo.