Evropska centralna banka povećala je tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena. Od 16. septembra depozitna stopa iznosi 2,50 procenata, stopa za glavne operacije refinansiranja 2,65, a marginalna kreditna stopa 2,90 procenata. Ovo je drugo povećanje otkako je u junu, posle trogodišnje pauze, ECB ponovo počela da zateže monetarnu politiku.

Za građanina u Skoplju sa stambenim kreditom u evrima, sve to se svodi na jedan broj - EURIBOR.

Šestomesečni EURIBOR početkom ove godine iznosio je 2,105 procenata. Devetog septembra već je dostigao 2,80. Samo od početka jula porastao je sa 2,554 na oko 2,8 procenata. Kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za tu referentnu stopu, to znači višu mesečnu ratu pri sledećem redovnom usklađivanju.

Ne odnosi se na sve, ali nije ni uteha

Kod ugovora sa fiksnom kamatom nema automatske promene. Kod promenljivih zavisi koja je referentna stopa navedena u ugovoru, kolika je bankarska marža i na koji period banka usklađuje kamatu. Kredit koji se revidira na svakih šest ili dvanaest meseci osetiće novu stopu tek kad dođe ugovoreni datum.

Dakle efekat neće doći istog dana kod svih, nego po redosledu. To je važna razlika u praksi, ali ne i u pravcu - rast EURIBOR-a već pokazuje da evropsko bankarsko tržište duže vreme ugrađuje očekivanje viših kamata.

Zašto se kamata u Frankfurtu oseti u Skoplju

Denar je stabilan u odnosu na evro, i upravo zato odluke iz Frankfurta nisu tuđe vesti. To ne znači da će Narodna banka automatski pratiti sve poteze ECB-a, ali duži period visokih evropskih kamata sužava prostor za brzo smanjenje domaćih stopa.

Uzrok celog zatezanja je energija. U avgustu je godišnja inflacija u evrozoni dostigla 3,3 odsto, naspram 2,9 u julu - najviša stopa od septembra 2023. godine. Inflacija kod energenata povećala se sa 10,3 na 14,3 odsto, uz ograničeno snabdevanje sirovom naftom zbog borbi oko Ormuskog moreuza. Cena nafte „brent” ponovo je prešla granicu od 100 dolara za barel.

Zanimljivo je što se poskupljenje zasad ne preliva podjednako u ostatak ekonomije. Bazna inflacija, koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan, smanjila se sa 2,5 na 2,4 odsto. Inflacija kod usluga pala je sa 3,3 na 3 odsto. Ekonomisti ECB-a procenili su da je oko 90 odsto rasta energetske inflacije između januara i maja bilo izazvano faktorima vezanim za snabdevanje.

To je suštinska razlika u odnosu na talase iz 2021. i 2022. godine, kad su veću ulogu imale i tražnja i fiskalne mere. Sada je problem na strani ponude - a kamatna stopa je alat koji deluje na tražnju.

ECB očekuje prosečnu inflaciju od 3 odsto ove godine, 2,5 u 2027. i 2,1 u 2028. Prognoze za naredne godine revidirane su naviše u odnosu na junske. Banka nije unapred najavila da li će uslediti još jedno povećanje - odluke će donositi prema novim podacima.

Za svakog ko plaća ratu vezanu za EURIBOR, to znači da je sledeće usklađivanje jasnije od svakog saopštenja.