Šesnaest hiljada tona bakra godišnje i investicija od oko 350 miliona evra u prve dve godine izgradnje. To su brojke kojima se brani rudnik Ilovica-Štuka. Sa druge strane, ekološke organizacije dale su Vladi rok do 29. septembra da poništi koncesije, nakon deset godina otpora.

Iste nedelje, obe strane iznele su svoje pozicije. Rezultat je jedan od najjasnijih sporova koje imamo - i jedan od najslabije raspravljanih.

Argument za

Inicijativa „I Zdravlje i Posao” poručuje da rudarski projekti od strateškog značaja ne smeju biti predmet političkih ucena i blokada malih organizovanih grupa. „Smatramo da jedna mala grupa ne sme imati pravo da blokira ekonomsku budućnost cele države”, stoji u njihovom saopštenju.

Kontekst koji koriste nije izmišljen. Cena bakra je na istorijski visokim nivoima, a Evropa aktivno traži sigurne izvore kritičnih minerala. Akt o kritičnim sirovinama Evropske unije postavio je ciljeve do 2030. godine: najmanje 10 odsto godišnjih potreba da se obezbeđuje iskopavanjem na teritoriji Unije, 40 odsto preradom i 25 odsto reciklažom. Istovremeno, EU nastoji da ni iz jedne treće zemlje ne nabavlja više od 65 odsto godišnje potrošnje pojedine strateške sirovine.

To znači da bakar u Strumičkom kraju nije samo lokalno pitanje - on ima cenu na tržištu koje je upravo postalo geopolitičko.

Argument protiv

Građanske organizacije kažu da je rok do 29. septembra utvrđen međusobnim konsultacijama i da taj dan, kada Vlada redovno zaseda, smatraju krajnjim. Još u junu su uputili zajednički zahtev za poništavanje koncesija. Posle deset godina na barikadama, kako kažu, više ne prihvataju odlaganja.

„Ako se otvori ovaj rudnik, za nas ovde mira neće biti. Sve će biti zagađeno, sve će biti problematično, a i sam investitor će morati da funkcioniše u vanrednim uslovima. Treba rešiti situaciju dok je još vreme”, rekao je Đorđi Tanušev iz „Zdrave kotline”.

Ukoliko koncesije ne budu poništene do isteka roka, najavljuju da će iskoristiti, kako navode, „zagarantovana ustavna prava na samozaštitu”.

Ono o čemu niko ne govori

Između dva saopštenja stoji pitanje koje nijedna strana ne postavlja glasno: koliki deo stvorene vrednosti ostaje u zemlji?

To je ključna razlika između države koja ima resurse i države koja ima korist od njih. Ako se ruda kopa ovde, a prerada, proizvodnja i tehnološka dobit se stvaraju u drugim državama, domaća ekonomija dobija samo mali deo ukupne vrednosti - radna mesta na iskopu i prihod od koncesije, dok profit odlazi brodom.

Strumička kotlina je dodatna komplikacija koja retko ulazi u računice. To je jedna od najplodnijih poljoprivrednih oblasti u zemlji, a tamo su zemlja, voda i prepoznatljivost lokalne hrane ekonomski resurs isto koliko i minerali ispod površine. Investicija može imati visok novčani iznos, a eventualno zagađenje da stvori dugoročnu štetu poljoprivredi, zdravlju i poverenju u lokalne proizvode. Nijedna ozbiljna ekonomska analiza ne sme da računa samo izvoz, poreze i broj zaposlenih.

Savremeno rudarstvo može da koristi bezbednije tehnologije nego ranije, ali nijedna tehnologija nije bez rizika. Odgovorna država ne obećava nula opasnosti - ona uspostavlja stroga pravila, finansijske garancije, nezavisnu kontrolu i mehanizme za brzo obeštećenje.

Pitanje nije rudnik ili ne

Spor se obično vodi kao izbor između dve krajnosti. To je pogrešno postavljeno pitanje. Pravo glasi: kakvo rudarstvo se može dozvoliti, na kojim lokacijama, kojom tehnologijom, pod čijom kontrolom i za kakvu javnu korist.

A odgovori na ta pitanja ne smeju da dolaze samo od investitora. Potrebni su nezavisni eksperti, dostupne studije, javne rasprave i nadzor u kojem učestvuju i lokalne zajednice.

I tu leži pravi problem. Najveći nedostatak Makedonije u ovoj priči verovatno nije u neiskorišćenim nalazištima, nego u poverenju u institucije koje treba da odluče. Kada građani ne veruju da će ekološka studija biti pročitana, da će monitoring biti stvaran i da dozvola neće zavisiti od telefonskog razgovora - tada se svaki projekat svodi na barikadu naspram saopštenja.

Vlada će 29. septembra morati nešto da kaže. Ono što će reći manje je važno od toga na osnovu čega će to reći.