Postoji jedna sezona u godini kada ljudi najviše gledaju sebe - i najmanje sebi dopadaju. Leto. Telo je izloženije, ogledala su češća, a mozak radi tačno ono za šta je obučen: traži šta nije u redu.

Katalina Hofman, stručnjakinja za kognitivni razvoj i trening mozga, objašnjava mehanizam jednom rečenicom koju vredi pročitati dvaput: „Ono čemu stalno posvećujemo pažnju na kraju dobija značenje.” To je ono što ona naziva pristrasnošću pažnje - što više gledaš u jednu tačku svog tela, ta tačka postaje veća u tvojoj glavi. Bez obzira koliko je velika u stvarnosti.

Odatle nadalje stvar se kreće predvidivo. Od posmatranja se prelazi u sud, od suda u stid, anksioznost i frustraciju. I ako se to negde ne zaustavi, ne završava se kada završi leto - ostavlja trag na samopouzdanju i na odnosu prema sopstvenom telu dugoročnije.

Predlog Hofmanove nije motivacioni poster nego pitanje koje se može postaviti na licu mesta: da li opisujem činjenicu ili izričem presudu? Razlika je suštinska. „Koža mi je bleđa nego kod drugih” je činjenica. „Izgledam užasno” je presuda. Postavljanje tog pitanja, kaže ona, aktivira prefrontalni korteks i smanjuje udar emocije na to kako sebe vidimo.

Druga preporuka je da se promeni šta se meri. Umesto da se telo ocenjuje samo po tome kako izgleda, da se gleda i po tome šta omogućava - funkcionalnost, zdravlje, izdržljivost. Zvuči kao fraza dok se čovek ne podseti koliko je pitanja u životu postavio o izgledu, a koliko o tome šta je telo zapravo uradilo za njega.

Najzanimljiviji deo svega ovoga je ono što Hofmanova kaže o strogosti prema sebi: „Ne postoji dokaz da visoko samozahtevanje daje bolje rezultate.” Naprotiv - ljudi koji praktikuju uravnoteženo samosaosećanje bolje se nose sa greškama, drže motivaciju duže i idu ka ciljevima sa manje anksioznosti. Nezdravo samozahtevanje prepoznaje se po nekoliko znakova: stalni osećaj da nije dovoljno, krivica pri odmoru, utisak neuspeha i raspoloženje koje zavisi od toga kako izgledaš tog dana.

Praktični koraci koje navodi obični su do neprijatnosti: primeti kada se porediš, jer to se obično dešava automatski; zapiši misli umesto da ih vrtiš u glavi; proveri šta konzumiraš na mrežama; i promeni unutrašnji dijalog umesto da ga proglašavaš istinom. Ništa od toga ne košta ni dinar, što je tačno razlog zašto se retko prodaje.