Požar u Volkovu počeo je u malom kanalu. Vetar je zahvatio drveće nad njim, potom suvu livadu, potom kuću. Kuća je izgorela u potpunosti. Jedan vatrogasac je dobio opekotine na ruci. EVN je prekinuo napajanje u okolini. Na terenu su bili skopska Vatrogasna brigada, Direkcija za zaštitu i spasavanje i vazdušne sile.

Dok su čekali vatrogasce, stanovnici su sami pokušali da zaustave vatru - crevima, lopatama, kanisterima s vodom. Došao je i jedan bager. To je scena pre nego što dođe država: susedi sa kofama protiv vetra i suve vegetacije.

Onda je došao zahtev, i on je zanimljiviji od požara

Neposredno posle intervencije, stanovnici su na društvenim mrežama pokrenuli inicijativu za nešto konkretno: zakonske obaveze i sankcije za vlasnike koji ne održavaju svoje njive i parcele.

„Hoćete li doneti zakon o neodržavanju placeva? Živimo okruženi drvećem, zaraslim parcelama i havarisanim vozilima. Ne smemo ni da uđemo da raščistimo. Svake godine govorimo isto”, napisao je jedan stanovnik.

Problem, kažu stanovnici, nije samo u Volkovu. Pominju i Orman i okolna naselja, gde trava na nekim parcelama dostiže i do dva metra. Dva metra suve trave, u avgustu, pored kuća.

Predlog koji već postoji kao rešenje

Najprecizniji komentar nije tražio apel, nego mehanizam: „Inspektori treba da izriču kazne, ali ako vlasnik ne postupi, opština preko komunalnih službi da iskosi parcelu, a trošak da mu bude fakturisan. Prošle godine požar se širio upravo preko takvih zaraslih zemljišta.”

To je model koji funkcioniše u mnogim evropskim opštinama - izvrši pa naplati, umesto da čekaš vlasnika koji živi u drugoj državi da reaguje na rešenje. Ne traži novi budžet, traži volju da se izvrši.

Drugi stanovnik je isto rekao kraće: „Kao u Evropi - kazne. Kad se udari po džepu, tad će biti odgovornosti.”

Svako leto ista rečenica

Ono što ovu priču čini vrednom čitanja nije požar - požara ima svako leto i CUK ih broji u dnevnim presecima. Vredno je to što građani ne traže nove avione, ni više vatrogasaca. Traže da neko iskosi travu pre nego što se zapali, i da ima ko da plati ako je ne iskosi.

To je najjeftinija mera u celoj protivpožarnoj politici. I jedina koja svakog leta ostaje neizvršena, dok vatrogasci sa opekotinama na rukama gase njene posledice.