Dve supersile ponovo trče ka Mesecu, ali ovoga puta cilj nije zastava na površini. Cilj je južni pol - jedno usko mesto gde ima leda, a led znači vodu, gorivo i vazduh za disanje. Znači, ovoga puta se trči za imovinom, ne za slavom.

Kina je pokazala tempo koji je retko ko očekivao. Lansirala je stanicu Tjangong i donela uzorke tla sa daleke strane Meseca, nešto što nijedna druga država nije ponovila. Peking je najavio stalno naselje na Mesecu do 2040. godine, a Vašington je reagovao kao što reaguje svako ko shvati da je trka već počela bez njega.

Dve različite strategije, isti rok

Amerikanci se oslanjaju na privatni sektor. Spuštač „Grifin” kompanije Astrobotic treba da sleti na južni pol krajem 2026. godine - posle dva prethodna neuspešna pokušaja sletanja druge američke firme. Kina ide centralizovanim putem: misija Čang'e-7 lansira se ovog meseca sa četiri koordinisana robotska sistema - orbiterom, spuštačem, roverom i vozilom koje skače - da bi direktno analizirala vodeni led.

Tang Juhua, zamenik glavnog konstruktora, kazuje motiv bez ukrašavanja: pronalaženje vode na Mesecu moglo bi značajno da smanji troškove i vreme prenosa vode sa Zemlje i da omogući dugotrajne aktivnosti na ljudskoj bazi. Strateški savetnik Patrik Beša ocenjuje kineski tehnološki put kao jednostavniji, a preostale prepreke kao ne toliko nesavladive.

NASA cilja na 2028. godinu za sletanje astronauta, iako su se ti rokovi pomerali više puta. Bivši direktor NASA Džim Bridenstajn je već rekao da će sledeći ljudi koji budu šetali po Mesecu najverovatnije biti kineski takionauti. Sadašnji direktor Džared Ajzakman priznaje Kinu kao ozbiljnog konkurenta, ali tvrdi da će Amerika ispuniti obećanje za 2028.

Sporazum koji zabranjuje prisvajanje - i sedamdeset potpisa koji ga zaobilaze

Tu priča prestaje da bude tehnološka. Sporazum o svemiru iz 1967. godine zabranjuje teritorijalne pretenzije, ali je njegovo tumačenje sporno. Sedamdeset država potpisalo je Artemis sporazume, koji dozvoljavaju vađenje resursa i uspostavljanje „bezbednosnih zona”. Kina nije među njima.

Klejton Svoup iz Centra za strateške i međunarodne studije postavlja pitanje koje drži celu konstrukciju: ako ne smeš da ga prisvojiš, kako možeš da ga poseduješ? Niko nema odgovor, a baš zato svi žure - onaj ko prvi stane na led pisaće pravila za one koji dolaze kasnije.

Ovo je scena koju Balkan prepoznaje bez napora. Pravila postoje, sporazum je potpisan, a onda dovoljno moćne strane sastave paralelan aranžman i nazovu ga tumačenjem. Razlika je samo u tome što je ovde teren na 384.000 kilometara, pa nema ko da protestuje.

Optimisti podsećaju da se i Hladni rat završio Međunarodnom svemirskom stanicom - decenije suparništva, pa zajednička stanica. Možda. Ali ta stanica je došla pošto je jedna strana izgubila trku, ne dok je trajala. Pitanje za 2028. nije ko će sleteti prvi, nego šta će biti zapisano u registru kada se vrate.