Italija i Španija, dve zemlje osnivačice evropskog projekta, trenutno jedna drugoj proveravaju pasoše kao da su stranci. Od ponoći u subotu, španska policija počinje da kontroliše putnike koji dolaze iz Italije - na aerodromima i u lukama, po slučajnom izboru, do 7. septembra. Legitimacija, pasoš, viza. Na unutrašnjoj granici u Šengenu.

To je odgovor. Prvi je udario Rim, koji je prošle nedelje suspendovao primenu Šengena za državljane trećih zemalja koji dolaze iz Španije, pošto su hiljade migranata ušle u špansku enklavu Seutu u Severnoj Africi. Madrid je tražio da kontrole padnu do 9. avgusta. Odgovor iz kabineta italijanske premijerke bio je hladan: neće se preispitivati ništa, barem ne do 15. avgusta.

Ultimatum protiv ultimatuma

„Nemamo nameru da preispitujemo odluku o suspendovanju primene Šengenskog sporazuma”, stoji u saopštenju iz Rima, uz dodatak da Italija ne prihvata „ultimatume” niti „nametanja” kada je reč o bezbednosti. Rim tvrdi da odluka nije iz neprijateljstva prema Španiji, koju smatra prijateljskom zemljom, nego mera kakvu su i druge evropske vlade preduzimale u sličnim situacijama.

Madrid to vidi drugačije. Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares nazvao je odluku Rima „nepravednom i neopravdanom” i rekao da ona „napada špansko dostojanstvo i evropsko jedinstvo”. Pomenuo je i snimljeni materijal sa aerodroma, gde su španski građani tretirani na način koji je opisao kao nedostojan.

Brojke koje kvare priču

Tu argument Rima počinje da puca. Prema španskoj strani, Italija ima najviše neregularnih dolazaka migranata u celoj EU - dvostruko više od Španije. Uprkos tome, Madrid je do sada postupao solidarno, uključujući i spasavanja u centralnom Mediteranu. Albares je dodao i jednu brojku koja govori sve o međusobnoj povezanosti dve zemlje: na svakog Španca koji živi u Italiji dolazi deset Italijana koji žive u Španiji.

Znači, zemlja sa najviše dolazaka zatvara granicu zemlji sa manje dolazaka, u ime bezbednosti. A deset puta više svojih građana ostavlja na drugoj strani te granice.

Sa Balkana, prizor je drugačiji

Makedonija, Srbija, Albanija - sve godinama slušaju da je slobodno kretanje temeljna evropska vrednost, da je Šengen nagrada za strpljenje i za reforme, da postoje pravila i da su ta pravila čvrsta. Granice na Balkanu su zatvarane, otvarane i ponovo zatvarane baš u ime tih pravila, a migrantska ruta je prolazila kroz naše njive i šine dok je Brisel upravljao satom.

Sada dve zemlje osnivačice tu istu vrednost suspenduju jedna protiv druge za nekoliko nedelja, bez nejasnoća i bez izvinjenja. Da li su pravila temelj ili alatka koja se vadi kada zatreba?

Kabinet Meloni kaže da će se kontrole preispitati kada budu sasvim otklonjeni bezbednosni i teroristički rizici, kada ne bude novog talasa i kada ne bude neregularnih migranata koji se kreću ka evropskoj teritoriji. To nije uslov - to je spisak stvari koje se nikada ne ispunjavaju u potpunosti. Španska vlada je pak saopštila da veruje da će „evropski duh, zdrav razum i dobra volja” prevladati.

Veruje. To je sve što joj je ostalo na raspolaganju.