Rumunija danas potapa četiri barže natovarene kamenom u korito Dunava. Ne zbog nesreće, već po planu. Cilj je da se protok vode preusmeri i stigne do nuklearne centrale Černavoda, čiji je prvi reaktor već zatvoren - jednostavno zato što nije bilo dovoljno vode za hlađenje.

Iz preduzeća „Rumunske vode” saopštili su da će barže biti potopljene posle 14 časova. To je druga takva intervencija za nekoliko dana. Pre toga je rumunska vojska izvršila detonaciju stene Paržoaja, kako bi skrenula tok reke ka rukavcu Stari Dunav i tako snabdela centralu. Vršilac dužnosti ministra odbrane Radu Miruca izjavio je da je operacija bila uspešna.

Dva santimetra kao ratna vest

Rezultat, prema stručnjacima: nivo Dunava u oblasti Černavode je stabilan, dnevni pad od dva santimetra je zaustavljen, a zatim je zabeležen blagi porast od dva santimetra. To je ceo prinos od dizanja stene u vazduh.

Prognoza se, ipak, ne menja mnogo. Nacionalni institut za hidrologiju i vodoprivredu predviđa dalji dnevni pad od dva do tri santimetra, što znači da se do 9. avgusta očekuje vodostaj od minus 233 santimetra. Drugim rečima: reka će nastaviti da se povlači brže nego što vojska može da joj vraća vodu.

Račun koji opravdava dinamit

Miruca je matematiku objasnio otvoreno, i tu rečenicu vredi pročitati dvaput: „Dodatni dan rada centrale Černavoda je oko tri puta finansijski efikasniji od troškova ovih operacija, odnosno rušenja stene.”

Prevedeno: jedan dan struje vredi tri puta više nego da digneš stenu u vazduh i potopiš četiri barže. To je tačno, i baš zato je uznemirujuće. Kada je dizanje rečnog korita u vazduh ekonomski isplativo, ne gledamo snalažljivost - gledamo sistem koji radi sa toliko tesnom marginom da se svaki vanredni potez isplati.

Deset procenata manje struje

Zatvaranje prvog bloka Černavode ove nedelje smanjilo je domaću proizvodnju energije za deset procenata. Ako padne i drugi blok - a pad protoka nosi upravo takav rizik - udar na domaću proizvodnju struje biće značajan.

Tu priča prestaje da bude rumunska. Jugoistočna Evropa je isprepletena električna mreža, a deset procenata manje proizvodnje u jednoj državi ne ostaje u toj državi. Region uvozi i izvozi struju u zavisnosti od toga ko u kom trenutku ima višak. Kada leto gasi reaktore jednog suseda, niko ne ostaje samo posmatrač.

Rumunija danas baca kamen u reku da bi kupila još nekoliko dana rada jednog reaktora. Pitanje koje visi nad celim slivom je jednostavno: šta se baca sledećeg leta?