Debata o tome da li se planeta zagreva odavno je završena. Novo istraživanje odgovara na ozbiljnije pitanje - da li se zagreva brže nego ranije. Odgovor je da, i to sa statističkom sigurnošću preko 98 odsto.

Studija, objavljena u časopisu Geophysical Research Letters, pokazala je da se između 2015. i 2025. godine Zemlja zagrevala po stopi od 0,35 stepeni Celzijusa po deceniji. Za poređenje, prosek od 1970. do 2015. iznosio je oko 0,2 stepena po deceniji. To je ubrzanje od oko tri četvrtine - u roku od jedne generacije.

Ono što ovu cifru čini težom za odbacivanje jeste metod. Istraživači su analizirali pet globalnih temperaturnih baza podataka i namerno isključili prirodne varijacije - cikluse El Ninja, sunčevu aktivnost i vulkanske erupcije. „Iz posmatračkih podataka uklanjamo poznate prirodne uticaje da bismo smanjili šum. To čini jasnijim osnovni dugoročni signal zagrevanja”, objasnio je Grant Foster, statističar u penziji i koautor studije.

Granica od 1,5 stepeni

Drugi koautor, Štefan Ramštorf, zaključak iznosi bez ublažavanja: „Ako se stope zagrevanja iz poslednje decenije nastave, granica od 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma biće trajno premašena pre 2030. godine.”

Pre 2030. Ne pre kraja veka, ne u nekoj apstraktnoj budućnosti o kojoj će odlučivati nečiji unuci - nego u roku od četiri godine. Ramštorf dodaje da koliko će se planeta dalje zagrevati zavisi od toga koliko brzo će globalne emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva stići do nule.

Zašto je ovo prvi put

Ubrzanje se dosad naslućivalo, ali nije bilo potvrđeno statističkom značajnošću. Ovo je prvi put da naučnici mogu da kažu da rast temperature nije samo visok, nego se i strmi - i da to dokažu.

Balkan to već oseća leto za letom, u toplotnim talasima koji su prestali da budu vest jer su postali raspored. Razlika između 0,2 i 0,35 stepeni po deceniji zvuči malo na papiru. U praksi, ona određuje razliku između leta sa nekoliko vrelih dana i leta sa crvenim upozorenjima kao standardom.