U noći između 2. i 3. septembra, iz automobila su bačene zapaljive naprave na gradilište pored sedišta dve nemačke odbrambene kompanije u Minhenu - Helsing i Rohde & Schwarz. Dve naprave su se zapalile, treća se nije aktivirala. Veća šteta je izbegnuta i niko nije povređen. Policija je ubrzo uhapsila 28-godišnju ženu i 38-godišnjeg muškarca, oboje bugarski državljani.

Sada nemački istražitelji proveravaju da li su oni bili samo poslednja karika u široj mreži povezanoj sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, prenose nemački mediji. Mete govore same za sebe. Helsing proizvodi vojne dronove i isporučuje ih Ukrajini, a Rohde & Schwarz razvija vojnu elektroniku, komunikacione sisteme, radare i opremu za otkrivanje, praćenje i ometanje dronova. Upravo zato istraga proverava da li je napad direktno povezan sa podrškom Kijevu.

Treba biti precizan: zasad nema javno objavljenog konačnog dokaza da je GRU naredio napad. To je radna verzija istrage, a Moskva odbacuje optužbe da stoji iza sabotaža u Evropi. Problem je što Minhen nije izolovan slučaj.

Paralelno se, prema istim izveštajima, pripremala sabotaža i na fabriku ukrajinskog proizvođača dronova Skyeton u slovačkom mestu Haniska. Slovačko tužilaštvo krajem avgusta saopštilo je da je bilo pokušaja paljenja fabrike, ali je napad sprečen. Uhapšena su dvojica letonskih državljana i jedan državljanin Ukrajine. Nemačke bezbednosne službe sumnjaju da iza dela sabotaža širom Evrope stoji posebna struktura GRU zadužena za specijalne operacije u inostranstvu.

Berlin je ranije optužio Rusiju i za pokušaj sabotaže na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je u avgustu pronađen dron sa eksplozivom u blizini ukrajinskog transportnog aviona An-124. Prvog septembra nemačke vlasti zvanično su taj slučaj povezale sa Rusijom, a Moskva je i to negirala. Prema izveštajima, nemačke službe proveravaju i veze između Lajpciga i drugih osumnjičenih za sabotaže širom Evrope, uključujući i tragove koji vode ka Poljskoj i Srbiji.

U Minhenu - bugarski državljani. U Slovačkoj - Letonci i Ukrajinac. U istrazi za Lajpcig - tragovi do Srbije. Hibridni rat se ne vodi tenkovima, već ljudima koji noću bacaju zapaljive naprave iz automobila, dok niko ne može sa sigurnošću da kaže ko im je dao naređenje. Nemački istražitelji sada pokušavaju da utvrde da li su Minhen, Slovačka i prethodni slučajevi delovi iste mreže ili odvojene operacije. Koliko konaca te mreže prolazi kroz Balkan?