Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen javno je zatražio od Donalda Trampa da ne prekida slobodan protok američkog dizela ka Evropi. „U interesu je i SAD i Evrope da imamo što slobodniji protok energije između naših zemalja”, izjavio je Jergensen. Upozorenje dolazi pošto je Tramp ove nedelje javno podržao ideju ograničavanja američkog izvoza dizela, kako bi oborio rekordne cene goriva u SAD.

„Rekao sam: da ne izvozimo dizel. Proizvodimo mnogo dizela. Tražio sam to od svojih ljudi”, rekao je Tramp. Rečenica izgovorena za domaću publiku - ali sa adresom u Briselu.

„Ova zima mogla bi da bude veoma, veoma loša za Evropu, možda najgora koju smo imali od 2022. godine”, upozorio je Jergensen. Prema njemu, najverovatniji scenario nije fizička nestašica energenata, već izuzetno visoke cene. Evropski dizel već se kreće blizu rekordnih nivoa, rat na Bliskom istoku presekao je ili ozbiljno otežao deo tradicionalnih pravaca snabdevanja, a Rusija je ograničila svoj izvoz dizela. Rezultat: Evropa je postala još zavisnija od američkih rafinerija.

Brojke objašnjavaju strah. Ove godine SAD su obezbeđivale oko trećine ukupnog evropskog uvoza dizela iz zemalja van EU, a u avgustu je udeo bio još veći. Severozapadna Evropa je posebno zavisna. Trgovci upozoravaju da bi američka zabrana bila težak udarac, jer bi Evropa morala da se takmiči sa drugim regionima za ograničene količine dizela iz Indije, sa Bliskog istoka i iz drugih izvora.

Iz Vašingtona su potom počele da stižu različite poruke. Američki ministar energetike Kris Rajt ocenio je da bi potpuna zabrana bila pregrub instrument, koji može da stvori nove probleme i na američkom tržištu - da poremeti rad rafinerija i indirektno podigne cene benzina i avionskog goriva. Bela kuća demantovala je izveštaj da priprema potpunu zabranu izvoza dizela u trajanju od 90 dana. „Niko ne razmatra potpunu zabranu”, rekao je Rajt, ali je potvrdio da administracija traži način da veće količine dizela ostanu na američkom tržištu, uključujući i dobrovoljna ograničenja izvoza u dogovoru sa rafinerijama. Za Evropu je i sama mogućnost dovoljna za nervozu.

Dizel nije jedini problem. Evropske cene prirodnog gasa nedavno su dostigle najviši nivo od energetske krize 2022. godine, a sirova nafta Brent drži se iznad 100 dolara po barelu. Evropa ulazi u zimu sa skupim gasom, rekordno skupim dizelom i novom neizvesnošću oko američkih isporuka. Jergensen priznaje da dugoročno rešenje - manja zavisnost od fosilnih goriva - ne rešava problem ove zime. „Ako ne izađemo iz ove zavisnosti od fosilnih goriva, mogu svima da obećam da će ovo postati trajna kriza”, rekao je komesar.

Godine 2022. Evropa je naučila koliko košta zavisnost od Moskve. Da li sada uči istu lekciju, samo sa Vašingtonom na drugom kraju cevi?