Bruto minimalna plata u Makedoniji iznosi 624 evra. Prema najnovijim podacima Evrostata, to nas stavlja na 24. mesto od 29 evropskih zemalja - iza Srbije sa 743 evra i iza Crne Gore sa 670 evra, gotovo izjednačeno sa Turskom koja ima 621 evro. Luksemburg je na vrhu sa 2.771 evrom, Irska sa 2.391, Nemačka sa 2.343. Na dnu je Ukrajina sa 169 evra.

To je jedna brojka. Postoji i druga, i ona izgleda znatno bolje.

Kada se računa šta zapravo može da se kupi

Kada se minimalna plata obračunava prema kupovnoj moći (PKM - standard kupovne moći), Makedonija skače na 1.142 jedinice. To je više od Srbije (1.094), od Crne Gore (1.014) i od Albanije (705), koja je poslednja na listi. Po toj meri Makedonija je na 16. mestu među 27 zemalja i prestiže sedam zemalja članica EU. Nemačka vodi sa 2.164, Luksemburg sa 2.108.

Dakle sa 24. na 16. mesto, samo promenom načina merenja. Logika iza PKM je jednostavna: jedna jedinica teoretski kupuje istu količinu robe u svakoj zemlji, pa manji nominalni iznos u jeftinijoj državi može da znači više korpi hrane od većeg iznosa u skupljoj.

Makedonija ima i najveći rast minimalne plate među analiziranim zemljama od januara do jula 2026. godine - 6,9 odsto. Za njom su Rumunija i Estonija sa 6,8 odsto. Guverner Trajko Slaveski na platformi X podsetio je da je isto rekao još u junu i da je tada bio napadnut zbog toga.

A sada brojka koju niko ne stavlja u saopštenje

Proračuni SSM pokazuju da jednoj četvoročlanoj porodici treba preko 1.100 evra mesečno za osnovne troškove, odnosno 1.360 evra ako se uključe i troškovi stanovanja. Neto minimalna plata je oko 420 evra.

Stavite te dve brojke jednu pored druge. Četvoročlana porodica sa jednom minimalnom platom pokriva ispod jedne trećine sopstvenog mesečnog života. Sa dve minimalne plate u domaćinstvu - i dalje ne stiže do 1.100 evra.

Da je rast najbrži u Evropi jeste istina i jeste dobra vest. Da je rast najbrži zato što polazi sa veoma niske osnove takođe je istina. Kada Evrostat objavljuje da je samo osam od 29 evropskih zemalja povećalo minimalnu platu između januara i jula, a inflacija u evrozoni u istom periodu dostigla 3,2 odsto, onda procenat rasta sam po sebi ne govori da li je nekome lakše na kraju meseca. Govori samo da se brojka kreće naviše. Ostalo zna svako ko plaća kiriju.