Evropska poljoprivreda plaća račun za jedno ekstremno leto, a taj račun se već ispisuje u cenama. Najave su da će maslinovo ulje, koje je i dosad bilo među najskupljim osnovnim proizvodima u prodavnici, ponovo poskupeti.

Razlog je kombinacija koja se svakog leta ponavlja sve češće: ekstremne vrućine, produžena suša i šumski požari po mediteranskim maslinarskim regionima - Španiji, Italiji, Grčkoj i Portugaliji.

Brojke koje je objavila EU

Evropska unija je smanjila prognoze roda: suncokret za 7 odsto, kukuruz za zrno za 6 odsto, a krompir i soju za po 3 odsto. Špansko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će žetva žita pasti sa 24 miliona tona na nešto preko 18,5 miliona tona za sezonu 2026/27 - a ta projekcija je napravljena pre nego što su najnoviji požari uzeli svoj danak.

Francusko udruženje proizvođača povrća prijavilo je gubitke od hiljada tona, vredne desetine miliona evra. Najpogođeniji su zelena salata, šargarepa, praziluk i crni luk, a kod dela kultura se očekuje da proizvodnja padne za polovinu zbog nedostatka kiše.

Vinski regioni ne prolaze bolje. Šampanj, Bordo i Burgundija najavljuju smanjen rod i neuobičajeno rane berbe, a u Šampanju očekuju prinos oko 10 odsto manji nego prethodne godine.

Pet i po miliona tona koji nestaju sa jednog tržišta

Kada Španija izgubi preko pet i po miliona tona žita u jednoj sezoni, to ne ostaje španski problem. To je količina koja nedostaje na evropskom tržištu sa kojeg se snabdeva i Balkan, a manjak se plaća tamo gde se lanac završava.

Ovo nije apstraktna klimatska statistika. To je direktna veza između onoga što je gorelo na Mediteranu u julu i onoga što će pisati na etiketi u septembru.

Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se vremenski uslovi uskoro ne promene, jesen doneti novi talas poskupljenja maslinovog ulja, povrća, žita i vina. U Velikoj Britaniji ekstra devičansko maslinovo ulje već se prodaje po više od sedam funti za litar, a poslednji meseci pokazuju novo kretanje naviše.

Svako ovakvo leto se plaća dvaput - jednom kada gori, i drugi put na kasi.