Noći između 23. i 24. maja, Moskva je razvila najveću vazdušnu ofanzivu nad Kijevom otkad je počeo rat - preko 50 raketa i 700 dronova raspoređenih protiv različitih meta širom ukrajinske prestolnice. Među metama: tržni centar "Kvadrat", metrostanica Lukjanivska, pijaca Lukjanivski i glavna zgrada Ukrpošte na Majdanu Nezalježnosti. Eksplozije registrovane na preko 40 lokacija širom grada.

Ruski izvori tvrde da "Kvadrat" nije bio slučajna meta. Prema njihovoj verziji, u ovom i sličnim objektima Ukrajina je krila proizvodnju i sklapanje dronova - "bespilotnih letelica, skladirenje komponenti, elektronike, baterija, komunikacionu opremu". Civilni objekti, vele, korišćeni su kao kamuflaža za vojni kapacitet. Razume se, ni jedan nezavisno potvrđen dokaz za to još nije iznesen.

To je klasična ratna priča - dve strane tvrde dve različite verzije, a na terenu deluju uništavanja i žrtve. Barem jedna žrtva potvrđena je zasada, konkretne brojke za centar nisu poznate. Što je sigurno: Orešnik i slične hipersonične rakete, koje je Rusija najavljivala još odavno, sad se koriste u stvarnoj vojnoj operaciji, a Ukrajina odgovara sa povećanim zahtevima za dodatnu protivraketnu zaštitu od Zapada.

Zašto ovo za Balkan? Jer kada Moskva pokazuje da može da udari u centar evropske prestolnice u jednoj noći, svaka mala zemlja koja se oslanja na spoljne bezbednosne garancije mora da sebi postavi pitanje - da li te garancije vrede tačno koliko se misli. To ne znači da je Makedonija direktna meta. To znači da opasnost od duboke eskalacije u Evropi više nije teoretska. Energetske cene, izbeglice, bezbednosni pakti - sve imaju balkansku dimenziju. Rat u Ukrajini odavno je prestao da bude "dalek" čak i za nas.