Rusija je najavila da će objaviti adrese objekata u Kanadi za koje tvrdi da proizvode ili sklapaju dronove za Ukrajinu. Iza diplomatskog rečnika krije se nešto mnogo direktnije - poruka da te lokacije Moskva smatra legitimnim vojnim metama.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je da Moskva „neće ignorisati kanadsko učešće u snabdevanju Ukrajine bespilotnim letelicama“. Prema njoj, reč je o „delu vojne infrastrukture koja radi direktno za front“, a ne o običnim industrijskim kapacitetima. Rusija, dodala je, zadržava pravo na „odgovarajući odgovor“ na poteze Otave.

Logika je jasna i zastrašujuća u svojoj jednostavnosti: ako jedna fabrika pravi oružje koje se koristi protiv ruske teritorije, ta fabrika, po ruskom čitanju, prestaje da bude civilni objekat. Istu taktiku Moskva je već primenila i sa evropskim kompanijama - pretnja objavljivanjem adresa je forma pritiska koja se kreće na granici između diplomatije i otvorene pretnje.

Vredi se podsetiti šta je tu činjenica, a šta retorika. Činjenica je da Kanada zaista pomaže Ukrajini - obuka, municija, oprema, dronovi. Retorika je ruski okvir da je time Otava postala legitimna meta. Između te dve stvari postoji ogromna pravna i moralna razlika, koju Moskva namerno zamućuje. Ministar Sergej Lavrov otišao je i dalje, tvrdeći da je Zapad „pokopao“ evropske bezbednosne sisteme otkako se odrekao sporazuma o kontroli naoružanja.

Za Balkan, koji predobro pamti šta znači kada civilni objekti postaju „legitimne mete“, ovakve izjave nisu samo daleka vest sa istočnog fronta. One su podsetnik koliko lako jezik rata pomera granice onoga što je dozvoljeno - prvo u rečima, a zatim, ako niko ne reaguje, i u delima.