Ruskim društvenim mrežama poslednjih dana kruže poruke ruskojezičnom stanovništvu u Estoniji: da uzme oružje, jer u suprotnom može da poteče krv. Tvrdnje da su poruke zalepljene i kao plakati po ulicama zasad nisu potvrđene iz zvaničnih estonskih izvora. Šire ih, pre svega, ruski Telegram-kanali.

Zatim je stigla fotografija. Diverzantsko-jurišna izviđačka grupa „Rusič” krajem septembra objavila je na svom Telegram-kanalu sliku trojice naoružanih muškaraca u punoj vojnoj opremi, sa kratkom porukom: „Područje Narve. 2026. godina.” Gde je slika napravljena, nije rečeno. Iz same objave ne može da se utvrdi da li su muškarci bili u Estoniji, na ruskoj strani granice ili na sasvim drugom mestu.

„Rusič” nije nekakav anonimni profil. To je ruska paravojna formacija koja se borila u Ukrajini, a američko Ministarstvo finansija još 2022. godine stavilo ju je pod sankcije, opisujući je kao neonacističku paravojnu formaciju koja je ratovala zajedno sa ruskim snagama. Kada takva grupa napiše „Narva, 2026”, to nije turistička razglednica.

Zašto baš Narva? Grad leži neposredno naspram ruskog Ivangoroda, dve strane deli reka Narva, a veliki deo stanovnika govori ruski. Još na proleće na Telegramu, VKontakteu i TikToku pojavili su se profili koji su promovisali ideju o otcepljenju Narve i okruga Ida-Viru i o stvaranju takozvane „Narvske Narodne Republike”, sa zastavom, grbom, novim granicama i vojnom simbolikom, a u delu objava i sa pozivima na nasilje i sabotaže.

Estonska Služba unutrašnje bezbednosti tada je saopštila da ne vidi dokaz o pravom separatističkom pokretu na terenu i celu pojavu opisala je kao informacionu operaciju čiji je cilj da poseje strah i podele u društvu. Čak su i autori estonskog projekta „Propastop”, koji su prvi detaljno istražili te profile, kasnije upozorili da je medijska pažnja postala nesrazmerna stvarnom obimu aktivnosti. Najveći uspeh ovakve operacije nije na terenu, nego u naslovima koji je naduvavaju.

Istih dana dogodio se i incident na moru. Ruska granična služba zaustavila je teretni brod „Vesterboten”, pod kiparskom zastavom, koji je plovio iz Švedske ka estonskoj luci Silamae. Brod je prolazio kroz ruske teritorijalne vode, ali rutom kojom trgovački brodovi, prema postojećem režimu plovidbe, imaju pravo da prolaze, jer je bezbednija za veće brodove od plitkog dela estonskih voda. Nekoliko sati stajao je usidren, ruska strana nije saopštila da je posada napravila prekršaj, a zatim je brod pušten i nastavio ka Estoniji.

Zasad nema potvrde da su poruke koje se šire priprema za pravu oružanu akciju u Narvi. Ali za nekoliko dana estonsko-ruska granica ponovo je u centru pažnje, a strah i podele su upravo ono što je estonska bezbednosna služba opisala kao cilj ovakvih operacija. Balkan pamti ovaj niz: prvo nove mape i zastave na papiru, zatim samoproglašene republike. Zato pravo pitanje nije da li plakati zaista vise po zidovima u Narvi, nego kome koristi kada dovoljno ljudi veruje da vise.