U petak, 2. oktobra, u zgradi Akademije Univerziteta u Lajdenu, holandski kralj Vilem-Aleksandar primio je nešto što retko koji monarh bi naručio za sebe: pet debelih tomova o ulozi sopstvene dinastije, Oransko-Nasauske kuće, u kolonijalnoj istoriji Holandije. Glavni istraživač, profesor Gert Ostindi, predao mu je rezultate rada oko 60 istraživača. Studiju je zatražio sam kralj još 2022. godine.

Palata insistira da se držala po strani. Istraživanje je vodio nezavisni komitet, prema standardima Holandske organizacije za naučna istraživanja, a Kraljevski dvor, prema zvaničnoj verziji, nije imao suštinsko učešće ni u dizajnu, ni u izvođenju, ni u formulisanju zaključaka. Istraživači su dobili pristup i privatnim arhivima Krune. Upravo to je detalj koji vredi podvući: porodični arhiv vladajuće kuće, otvoren za tuđe oči.

Zaključak je jasan i kralj ga je pročitao naglas: kolonijalizam i ropstvo imali su „aktivnu podršku vladara, a kasnije i kraljeva”, uključujući i njihovu saglasnost za gušenje otpora. „Bez priznanja onoga što se dogodilo, ne možemo da idemo napred”, rekao je Vilem-Aleksandar. „Osećam odgovornost, pred društvom i pred potomcima porobljenih ljudi, da raščistim ulogu koju je moja porodica imala u kolonijalnoj istoriji.”

Zatim je došla rečenica koja je otvorila naslove. Kralj je rekao da su njegovi preci bili „deca svog vremena”, kada su takvi bili preovlađujući stavovi i u Holandiji i širom Evrope. Ali je dodao da to ne umanjuje težinu konstatacije da je nedostajalo „disidentsko liderstvo”, koje je moglo da napravi razliku. „To je dirljiv i potresan zaključak. Zaključak koji mi dotiče dušu, iako pripadam tri generacije kasnije.”

Ovo mu nije prvo izvinjenje. Vilem-Aleksandar se već izvinio za ropstvo 2023. godine, na 150. godišnjicu njegovog ukidanja u kraljevstvu, i ponovo 2025, tokom posete Surinamu. Posvećenost postkolonijalnim zajednicama, kako je sam priznao, počela je tek sa njegovom bakom, kraljicom Julijanom, i majkom, princezom Beatriks. Drugim rečima - vekovima pre toga, kruna je stajala na pogrešnoj strani.

„Ne mogu da promenim prošlost, ali mogu, koliko je u mojoj moći, pozitivno da doprinesem sadašnjosti i budućnosti”, rekao je. Dodao je da se posledice kolonijalizma i ropstva još osećaju u društvu, a diskriminacija i ekonomska eksploatacija su, nažalost, nešto uobičajeno. Zajedno sa kraljicom Maksimom, obećao je, nastaviće da radi na „povezivanju, lečenju i pomirenju”.

Može se biti ciničan: izvinjenje iz palate košta malo, a nijedan tom potomcima porobljenih ne vraća ništa. Ali redosled zaslužuje pažnju. Prvo nezavisna nauka, pa otvoreni porodični arhivi, pa tek onda reč krune. Koliko bi se institucija na Balkanu, kraljevskih ili republikanskih, usudilo na isti test sa sopstvenom prošlošću?