Ohrid EKO 2026 nije obična ekološka akcija za kameru. Ovog vikenda, 80 ronilaca iz Makedonije, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine okupilo se u Autokampu Gradište i krenulo na posao koji ne rade sva ministarstva za životnu sredinu zajedno - da očiste dno Ohridskog jezera. I oni su to uradili.

Akciju je organizovao Ronilački Centar „Amfora" uz pomoć partnera iz regiona. Rezultat - velika količina otpada izvađenog sa dna jednog od najstarijih jezera u Evropi. Od plastike, do automobilskih delova, do ribarskih mreža. Sve što turista, ribar ili nesavestan vozač mogao da baci u vodu u poslednjih 30 godina - pojavljuje se sada, kad ronioci idu nad njim sa maskama i opremom.

Centar „Amfora" ne radi prvi put. Slične akcije organizuju se godišnje, ali skala ove godine je najveća. 80 ronilaca iz 4 zemlje - to je tip regionalne saradnje koji političari hvale u govorima ali ne grade u praksi. Ovog puta, ljudi sa različitih strana spornih granica pokazali su da za zajedničko nasleđe i dalje može da se radi zajedno. To nije mala stvar.

Za Ohridsko jezero, ovo je hitan posao. UNESCO više puta upozoravao da status „svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa" može da bude revidiran ako se nastavi zanemarivanje. Opštine oko jezera - i sa makedonske i sa albanske strane - ne uspevaju da kontrolišu broj objekata, otpad, ribarstvo. I dok se institucije ne pomeraju, dobrovoljci uzimaju maske i idu pod vodu.

Pitanje koje ostaje za čitaoce je - zašto dobrovoljci? Zašto 80 ljudi iz 4 zemlje moraju sami da plate opremu i da provedu vikend pod vodom da bi uradili ono što institucije imaju budžet, ekipe i obavezu da urade? To je pitanje čiji odgovor nije u ekološkoj analizi. On je u pitanju kako funkcioniše - ili ne funkcioniše - država na svim stranama jezera.