Minestrone nije recept - to je princip. Italijani se ne slažu oko jednog pravila, osim oko jednog: što više sastojaka, što više sezone. U severnim regionima stavljaju pirinač, na jugu testeninu. U Veneciji stavljaju beli pasulj, u Toskani naut. Ima porodica u kojima se minestrone pravi bez paradajza, i porodica u kojima je paradajz cela duša. Jedno je sigurno - ova supa rešava večeru za 50 minuta.

Sastav nije skup. Treba: 1 tikvica, 1 crni luk, 1 krompir, 1 stabljika celera, 1 šargarepa, 1 paradajz, 1 čen belog luka, 1,5 litara vode, 100 g kratke testenine, 75 g graška (iz konzerve), 100 g kuvanog belog pasulja, parče parmezana, maslinovo ulje, so. Sve što ima u kuhinji prosečne balkanske porodice, osim ako pasulj nije već dan ranije potopljen.

Priprema je tihi posao. Prvo se dinsta beli i crni luk na maslinovom ulju - to je sofrito, osnova ukusa. Bez obzira koliko drugih sastojaka dodate, ako sofrito nije pravilno urađen, supa će biti prazna. Italijanski kuvari kažu: „Sofrito je srce." Nemojte ga preskakati.

Zatim se dodaju korenasti zelenisi - šargarepa, celer, tikvica, krompir - sečeni u kocke. Prolazi 5 minuta na niskoj temperaturi. Sve omekša, oslobađa sokove. To je kritičan trenutak - ni predugo, ni prekratko. Kada krene miris, to je znak. Naliva se voda, dodaje so, i kuva poklopljeno oko 10 minuta. Posle toga ulaze grašak i pasulj - još 2 minuta krčka. Gotovi ste.

Sada dva suštinska trika. Prvi: testenina se kuva odvojeno. Ako je stavite direktno u supu, upija vodu i sutradan imate kašu. Stavlja se u tanjir i preliva supom. Drugi: umesto vode - koristite lagani povrtni ili pileći bujon. To nije luksuz, to je razlika između obične i odlične minestrone.

Na kraju se dobija tanjir sa rendanim parmezanom i nekoliko kapi maslinovog ulja. Po želji, kašičica pesta. I to je to - 50 minuta posla, sastojci za pet evra, i rezultat koji ne zavisi od raspoloženja kuvara. Minestrone ne moli za milost - radi svaki put.