Cena nafte na svetskim tržištima je ponovo iznad 110 dolara po barelu. To nije tehnički skok od interesa trgovaca. To je reakcija na konkretnu pretnju - Donald Tramp na „Truth Social" napisao je jasno da „časovnik za Iran kuca". I tržišta su to pročitala kao najavu za još jednu krizu u Hormuzu.

Brent crude se popeo na 111,30 dolara po barelu, plus 1,82%. WTI crude na 107,60 dolara, plus 2,10%. Oba benčmarka dobijaju preko 7% za prošlu sedmicu. To je skok koji se na benzinskim pumpama u Skoplju oseća sa zakašnjenjem od 10 do 14 dana. Kada se oseti, to će biti jedan evro dodatno na rezervoaru za prosečan 50-litarski automobil.

Kontekst je širi od jedne izjave američkog predsednika. Hormuski tesnac je tačka kuda prolazi petina svetskih pošiljki nafte i tečnog prirodnog gasa. To je infrastrukturna tačka koja ako se zatvori ili se blokira raketama ili dronovima - menja celokupno svetsko snabdevanje. Saudijska Arabija, Irak, Katar - sve te zemlje izvoze kroz taj kanal. Iran ga teritorijalno kontroliše sa jedne obale.

Ministar spoljnih poslova Irana, Abas Aragči, rekao je da Teheran „nema poverenje" u SAD, ali da „ostaje prostor za diplomatsku razmenu". To je diplomatski jezik za „nismo potpuno besni, ali nismo ni popustljivi". Kada Tramp govori na „Truth Social", i kada iranski ministar govori državnoj agenciji - to su dve paralelne scene bez stvarnog susreta. Između njih, tržišta postavljaju premiju na rizik.

Za balkanske porodice, ovo znači da će gas i nafta biti skuplji u sledećim nedeljama. EU i dalje planira rezervirane rezerve - ali makedonske rezerve nisu na nivou koji može da amortizuje drugi šok. Transportne kompanije već planiraju poskupljenja cena. Što sledi je standardna lista - poskupljenje prevoza, poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda, i narod koji sa 30.000 denara prosečne plate pravi sve manje korpi u marketima.