Jedva je pao Orban u Budimpešti, а u Beograd već počinju da broje - ne žrtve, nego neprijatelje. Srpski političar Đukanović izlazi sa upozorenjem koje zvuči kao vojni brifing: svi resursi "levo-liberalnih pro-Soros nevladinih organizacija" sad će se preseliti ka Srbiji. Borba, veli on, biće "epska".

I naravno, ako to pogledate iz Beograda, slika izgleda zastrašujuće. Evropski "demokrati", prema Đukanoviću, već su sastavili listu meta - Vučić, Fico, Meloni, Erdogan. Oni koji ne igraju po notama Brisela. Da li je ovo paranoja ili realnost? Iskreno, na Balkanu teško je razlikovati, jer obe imaju naviku da se ostvaruju.

Ali ajde da budemo fer - "odbrana tradicionalnih vrednosti" je fraza koja se na Balkanu koristi kao univerzalni štit. Iza nje može da stoji - od legitimne zabrinutosti za suverenitet do običnog zatvaranja očiju pred korupcijom. Pitanje nije da li Srbija će biti pod pritiskom - to je izvesno. Pitanje je da li će taj pritisak doći spolja ili je odavna unutra.

Za nas na Balkanu ovo nije nova prikazna. Svaki put kada padne jedan "jaki lider" u regionu, ostatak počinju da se nerviraju. Orban nije bio samo mađarski premijer - bio je simbol čitave političke filozofije. Njegov pad je pukotina u zidu, а pukotine imaju naviku da se šire.

Da li Vučić treba da se brine? Verovatno. Ali ne zbog Sorosa ili NVO - nego zbog toga što se politički vetar u Evropi menja prema desno, а oni koji se ne prilagođavaju, završavaju u udžbenicima po istoriji.