PSŽ je osvojio Ligu šampiona - i Pariz je ponovo goreo. Ne od radosti, već bukvalno. Posle objavljivanja pobede na penale protiv Arsenala, slavlje na ulicama, naročito na Jelisejskim poljima, preraslo je u sukobe. Hiljade policajaca bilo je raspoređeno, ali to nije sprečilo da noć završi s uhapšenima, povređenima i zapaljenim inventarom.

Brojke: 416 uhapšenih širom Francuske u ranim nedeljnim satima, od kojih 280 u samom Parizu. Sedam policajaca je povređeno. Oštećeno je šest vozila, dva poslovna objekta i jedna autobuska stanica. U upotrebi su bili vatrometi, baklje i električni trotineti zapaljeni nasred ulice; policija je uzvratila suzavcem da rastera mase. Gradski prevoz - autobusi, vozovi, metro - bio je poremećen.

Najzabrinjavajuće je što ovo nije incident, već obrazac. Ovo je druga godina zaredom da slavlje PSŽ-a završi nasiljem. Posle evropske titule 2025. u neredima su poginule dve osobe, među njima sedamnaestogodišnjak. Kada proslava sportskog uspeha redovno nosi žrtve, više ne govorimo o euforiji koja se otela kontroli - govorimo o nečemu duboko ukorenjenom.

Francuska političarka Marin Le Pen na društvenim mrežama primetila je da ovakvo nasilje pri fudbalskim pobedama izgleda specifično za Francusku. Ima li pravo? Delimično - ali koren je retko u sportu. Fudbal je samo povod; bes, otuđenost i socijalne tenzije su gorivo koje čeka iskru. Lopta je samo pali.

Iste večeri bila je zakazana pobednička parada kod Ajfelove kule i prijem kod predsednika. Kontrast je rečit: dok jedni slave trofej šampanjcem, drugi broje polomljene izloge i uhapšenu decu. Da li bi kod nas fudbal izazvao sličnu eksploziju - ili nam treba sasvim drugi povod? Pitanje nije o Francuskoj. Pitanje je šta se krije ispod svakog društva, i kako malo treba da izađe na površinu.