Muskarci postaju sve manje plodni, i nauka pocinje da shvata koliko dramaticno. Novo spansko istrazivanje pokazalo je ogromne razlike u kvalitetu sperme cak i izmedju gradova iste zemlje - a razlog, kazu istrazivaci, najverovatnije nije u nacinu zivota, vec u necemu sto disemo, pijemo i jedemo jos od rodjenja.

Brojke su upecatljive. Muskarci iz Asturije na severu imaju oko 95 miliona pokretnih spermatozoida po ejakulaciji, dok oni iz Madrida - samo oko 50 miliona. Muskarci iz juznih i jugoistocnih spanskih gradova imaju slicno niske brojke. Istrazivanje, koje je sprovela grupa UR i predstavljeno na evropskom kongresu o reprodukciji u Londonu, merilo je ukupan broj pokretnih spermatozoida - kljucni pokazatelj plodnosti.

Sira slika je jos zabrinjavajuca. Dansko istrazivanje jos iz 2017. pokazalo je da se koncentracija sperme prepolovila za pedeset godina - pad toliko brz da se ne moze objasniti genetikom. Krivac je, prema vodecoj hipotezi, okolina: zagadjenje vazduha i vode, hemikalije, endokrini remetioci, pesticidi. U jednom istrazivanju, mikroplastika je pronadjena u 55 odsto uzoraka.

Ima i savet koji svako moze da poslusa. Muskarci koji unose 30 odsto dnevnih kalorija iz ultra-preradjene hrane imaju losije rezultate. Ali istrazivaci upozoravaju da se kljucna izlozenost verovatno desava jos u materici i ranom detinjstvu - sto znaci da je problem sistemski, a ne individualan.

Za Balkan, gde se o plodnosti retko govori otvoreno, ovo je podsetnik da se statistika ne zaustavlja na granici. Izmedju 15 i 17 odsto parova u reproduktivnom dobu suocava se sa neplodnoscu, a u polovini slucajeva faktor je muski. Dok se zagadjenje i mikroplastika sire bez pasosa, pitanje nije da li nas se ovo tice, vec zasto se o tome tako malo govori. Neki problemi cute upravo zato sto diraju tamo gde muskarci najteze priznaju ranjivost.