Osamnaest pozara za jedan dan. Dvadeset za jedno denonocje. To je brojka iz Centra za upravljanje krizama, a ne iz alarmistickog posta na drustvenim mrezama. Gori kod Gresnice u Makedonskom Brodu, gori izmedu Novog i Starog Konjareva u strumickom kraju, gorelo je i na deponiji u Delcevu, kod Padalista u gostivarskom kraju, kod Donje Belice u struskom, kod Blata i Vrbjana u Krivogastanima.

Procitajte tu listu jos jednom. To nije spisak pozara - to je mapa drzave. Od Struge do Strumice, od Delceva do Prilepa, gotovo da nema regiona koji se ne pojavljuje u dnevnom izvestaju. Karpos, Petrovec, Butel, Bitolj, Bogdanci, Kavadarci, Negotino, Vinica, Zrnovci, Lipkovo, Kratovo, Rankovce, Zelino, Tearce.

Sta zapravo gori

Najveci deo ugasenih pozara zahvatio je nisku vegetaciju, strnjista, divlje deponije, zbunje i dubrista. To nije sumski pozar koji pocinje od groma. Strnjiste se ne pali samo. Divlja deponija se ne samozapaljuje od lepote. Ovi pozari imaju pocetak, i taj pocetak je najcesce covek sa sibicom koji je resio da je brze spaliti nego ocistiti.

Iz CUK-a apeluju na gradane da ne pale vatru na otvorenom. Apel je tacan i beskoristan - isti apel se ponavlja svakog leta, sa istim rezultatom. Ako se jedno ponasanje ponavlja dvadeset puta dnevno sirom drzave, to vise nije pitanje informisanosti. To je pitanje kazni koje niko ne vidi.

Ko je kaznjen za paljenje strnjista prosle godine? Koliko je prekrsajnih postupaka zavrsilo naplacenom kaznom? Te brojke nisu deo dnevnog izvestaja CUK-a, a bas one bi pokazale da li se drzava zaista bori sa pozarima ili ih samo gasi.

Vatrogasci izlaze po dvadeset puta dnevno na temperaturama koje su i bez vatre nepodnosljive. Oni obavljaju svoj posao. Pitanje je da li neko obavlja svoj pre nego sto se zapali.