Kjendrim Kala radi u Opstini Urdorf u Svajcarskoj. Tamo je i dobrovoljni vatrogasac. Donirao je 41 komplet profesionalne vatrootporne zastitne opreme za Teritorijalnu protivpozarnu jedinicu u Strugi. Ne jedan komplet, ne pet - cetrdeset i jedan.

Procitajte to jos jednom i zapitajte se sta znaci. Znaci da su vatrogasci u Strugi do sada radili sa opremom za koju je neko iz Svajcarske procenio da mora da se zameni. Znaci da je covek koji zivi i zaraduje u tudoj drzavi izracunao koliko kosta zastita zivota, platio, i poslao je u rodni grad.

Gradonacelnik Struge, Mendi Kjira, izrazio je zahvalnost i porucio da su ovakvi primeri dokaz jake veze izmedu ljudi koji zive u inostranstvu i rodnog kraja. To je tacno i lepo receno. Ali zahvalnost nije budzetska stavka.

Pitanje koje je ostalo da visi je jednostavno: koliko iznosi godisnji budzet za zastitnu opremu Teritorijalne protivpozarne jedinice u Strugi? Ako je odgovor dovoljan, zasto je bio potreban 41 komplet iz Svajcarske? Ako je odgovor nedovoljan, zasto?

Ovog leta makedonski vatrogasci izlaze po dvadeset puta dnevno na pozare sirom drzave, na temperaturama koje su i bez vatre na granici izdrzljivosti. Svaki komplet vatrootporne opreme stoji izmedu coveka i opekotine.

Kjendrim Kala zavrsio je svoju smenu u Urdorfu, pa je zavrsio i posao koji je dugovao neko drugi u Skoplju. To nije prica o humanosti. To je prica o praznini koju je neko drugi popunio.