Na ekonomskom forumu, Vladimir Putin izgovorio je rečenicu koja u jednom trenutku zvuči kao upozorenje, a u drugom kao ponuda: „Čitave profesije mogu potpuno da nestanu pod naletom veštačke inteligencije." Za radnike niskog nivoa i prethodno njihovog, to nije alarmantna izjava - to je priznanje nečega što se već dešava.

Putin je opisao promene kao „tektonske" na tržištu rada, a zamenu nisko kvalifikovanih radnika nazvao je „neizbežnim i neopozivim procesom." Nikakav fatalizam - to je strateško prihvatanje. Kada Kremlj javno kaže „profesije nestaju", to je signal ka svima koji slušaju: ne očekujte saosećanje, očekujte repozicioniranje.

Druga polovina izlaganja bila je klasično rusko projektovano nadigravanje: Rusija ima ogromne energetske resurse za centre za obradu podataka, jaku naučnu osnovu, i - prema Putinu - bolje razumevanje rizika nego zapadni konkurenti. Tu se uključuju i nagoveštaji da će AI biti „nepremostiva prednost" za one koji počnu prvi.

Šta ovo znači za Balkan? Jednostavno - kada Putin priznaje da radna mesta nestaju, to je ista vest i za programera u Skoplju, i za administrativnog radnika u Kumanovu. Kremlj i Silicijumska dolina govore na istom tržištu rada; razlika je samo u tome ko će zadržati najveće komade. I Balkan će, kao i obično, biti među onima koji će morati da se prilagode kasnije, ne da dizajniraju unapred.