U Nemačkoj se u jednoj večeri srušilo pravilo koje je važilo od osnivanja Savezne Republike Nemačke. U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji CDU, partija kancelara Fridriha Merca, osvojila je 4,9 odsto i nije prešla cenzus od pet odsto. Prema NDR-u, ovo je prvi put da CDU uopšte nije ušao u pokrajinski parlament.

Partija koja je Nemačkom vladala decenijama ostala je pred vratima - za jednu desetinu procenta.

AfD prva u Meklenburgu

U istoj pokrajini AfD je osvojila 38,2 odsto i završila ispred SPD-a, koji je dobio 35,5 odsto. Levica je na 6,5, Zeleni na 5,7, a BSW je ostao ispod praga sa 4,8 odsto. Dosadašnja vlast SPD-a i Levice izgubila je parlamentarnu većinu, a sve ostale partije tokom izborne večeri isključivale su koaliciju sa AfD-om. Drugim rečima: partija sa najviše glasova nema sa kim da vlada, a partije koje mogu da vladaju nemaju najviše glasova.

U Berlinu levica prvi put prva

Na izborima za berlinski Abgeordnetenhaus, Levica je osvojila 25,7 odsto i prvi put završila kao najjača partija u gradu. CDU je dobio 18,8 odsto, AfD 16,3, Zeleni 14,3, a SPD 12,1 odsto. Za socijaldemokrate je to najslabiji rezultat u istoriji izbora za berlinski parlament. Dosadašnja koalicija CDU-a i SPD-a izgubila je većinu i ne može da nastavi u istom sastavu.

Brojke pokazuju gde je otišao glas. CDU je 2023. godine u Berlinu imao 28,2 odsto. AfD je porastao sa 9,1 na 16,3 odsto. Kao moguće većine pominju se savez Levice, Zelenih i SPD-a, ili matematički moguća koalicija CDU-a, Zelenih i SPD-a.

Merc: „debakl” - i ostajem

Nemački kancelar i lider CDU-a, Fridrih Merc, rezultat svoje partije u Meklenburgu ocenio je kao „debakl”. Uprkos tome, poručio je da preuzima odgovornost i da ostaje kancelar. Poruka je poznata na svakom jeziku ovog kontinenta: odgovornost se preuzima, funkcija se zadržava.

Ovo nije lokalna nemačka vest. Nemačka je zemlja koja na Balkanu godinama drži ulogu odraslog u sobi - koja govori kako se pravi vladavina prava, kako se vodi budžet, šta je politička stabilnost. Kada u toj zemlji u istoj noći vodeća partija ispadne iz jednog parlamenta, a u drugom prvi put pobedi levica koja sebe naziva antikapitalističkom, definicija „stabilne Evrope” znatno se labavi.

U Skoplju se ovo čita i na drugi način. Veliki deo makedonskih porodica ima nekoga u Nemačkoj, a nemačke pokrajinske vlade odlučuju o radnim dozvolama, o školovanju, o boravku. Promena u pokrajinskom parlamentu u Nemačkoj nije daleka vest za čoveka čiji sin radi u Šverinu.

Ono što ostaje da se vidi nije ko će sastaviti vladu u Berlinu ili u Šverinu. Ostaje da se vidi koliko dugo jedna partija može da izgubi i cenzus i izbore, a da ne izgubi kancelarsko mesto.