Pet meseci je Viktor Orban ćutao. Zatim je izašao pred kameru i objavio da je ćutanje završeno.

Bivši mađarski premijer i lider Fidesa proglasio je kraj političkog primirja sa novom vladom Petera Mađara i pozvao svoje pristalice na „nacionalni otpor”. „Bili smo strpljivi, možda čak i više nego što je trebalo. I bili smo pravedni, imajući u vidu način na koji su se ponašali, možda čak i više nego što je trebalo. Prošlo je pet meseci. Ova faza je završena. To je to, kraj”, izjavio je Orban. U poruci objavljenoj uz snimak bio je još kraći: „Prihvatamo izazov i borimo se”.

Pet meseci posle istorijskog poraza

Poziv dolazi pet meseci posle parlamentarnih izbora na kojima je Fides pretrpeo najteži poraz u svojoj novijoj istoriji. Partija Tisa Petera Mađara u aprilu je ubedljivo pobedila i okončala 16 neprekidnih godina Orbana na mestu premijera. Konačni rezultati doneli su Tisi čak 141 od ukupno 199 poslaničkih mesta - dvotrećinsku većinu, dovoljnu za menjanje ustavnih pravila bez ijednog glasa opozicije.

Mađar je kampanju vodio na obećanju da će razbiti sistem koji je Fides gradio kroz četiri mandata, da će vratiti Mađarsku u politički centar Evropske unije i da će osloboditi milijarde evropskog novca blokirane u eri Orbana.

Brisel odmrznuo milijarde

I to nije ostalo na obećanju. Krajem maja Mađar je postigao politički dogovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, kojim je otvoren put za odmrzavanje ukupno 16,4 milijarde evra evropskih sredstava. U julu je Savet EU odobrio i novi mađarski plan oporavka, čime je otvorena isplata još 10 milijardi - oko 6,5 milijardi kao bespovratna sredstva i 3,5 milijardi kroz zajmove. Zauzvrat, Budimpešta je morala da prihvati niz reformi u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava. Komisija je prethodno postavila 27 ključnih uslova.

Upravo tu Orban vidi potvrdu svoje teze. Prema njemu, iza nove vlasti stoje strane političke i ekonomske strukture, a kao centar tog uticaja navodi Brisel - sa obaveštajnim službama, mrežama povezanim sa Džordžom Sorošem i velikim multinacionalnim kompanijama kao instrumentima. Novu vladu je nazvao „novokomunističkom”, prenosi mađarski portal 24.hu.

Makedonski čitalac je ovu rečenicu čuo na svom jeziku. Kada se vlast menja, poražena strana gotovo nikada ne kaže da je izgubila izbore - kaže da je zemlja preuzeta spolja. Razlika je što je u Mađarskoj brojka na strani nove vlasti 141 od 199, a ta brojka se teško objašnjava stranim uticajem.

Demontaža sistema

Nova vlast nije dugo čekala. U julu je parlament, zahvaljujući dvotrećinskoj većini Tise, usvojio 17. amandman na Ustav. Njime je uvedeno ograničenje da poslanik može da provede najviše 12 godina u parlamentu, odnosno tri mandata, a za sudije Ustavnog suda starosna granica od 70 godina. Promena je direktno pogodila veliki broj dugogodišnjih kadrova povezanih sa Fidesom, među njima i predsednika Ustavnog suda Petera Polta, dugogodišnjeg saveznika Orbana i nekadašnjeg glavnog tužioca.

Najdramatičnije je bilo pitanje predsednika države Tamaša Šujoka, koji je u julu potpisao ustavnu izmenu kojom je praktično okončao sopstveni mandat - i istovremeno upozorio da je način na koji su promene sprovedene naneo ozbiljan udarac principu podele vlasti.

Vlada Mađara tvrdi da ne ruši demokratiju, nego demontira sistem u kojem su ključne državne institucije bile popunjene ljudima povezanim sa Fidesom, često sa mandatima dovoljno dugim da nadžive samu vladu. Fides tvrdi upravo suprotno. Prvi veći odgovor stigao je još početkom jula, kada su Fides i KDNP organizovali protest ispred predsedničke palate pod parolom „Stop samovolji”, na kojem se okupilo nekoliko hiljada ljudi.

Ono što ovu priču čini vrednom pažnje iz Skoplja nije to ko je u pravu. Vredno je pitanje koje ona otvara: da li vlast koja demontira institucije pune kadrova prethodnika sprovodi reformu - ili samo menja imena ljudi u istim foteljama. Mađarska je sada laboratorija u kojoj se taj odgovor piše uživo, a Balkan isti eksperiment izvodi decenijama, uvek uz obećanje da je ovaj put drugačije.