Tri minuta videa na iranskoj državnoj televiziji. U njima, tvrdnja da je 20-godišnji sin američkog predsednika praćen i da je za njegovo ubistvo ponuđena nagrada od 10 miliona dolara.

Američka tajna služba potvrdila je da zna za snimak. „Tajna služba je svesna videa i istražuje sve što se može smatrati pretnjom po ljude koje štitimo”, saopštio je portparol. Formulacija pažljivo izabrana da ne kaže ni da je pretnja realna, ni da nije.

Propaganda ili plan

I tu je pravo pitanje. Državna televizija koja emituje video sa navodnom cenom nečije glave radi jedno od dvoje: ili saopštava nameru, ili proizvodi strah za domaću publiku. Oboje je ponašanje države, ne pojedinca, i oboje ima posledice.

Kontekst nije miran. Sukob u koji su uključeni SAD, Izrael i Iran traje već šest meseci, otkako je počeo u februaru. Prema pisanju novinskih agencija, Izrael je tokom protekle godine više puta upozoravao Amerikance na iranske planove za atentat na Trampa. Sam Tramp je izjavio da je „broj jedan na iranskoj listi za likvidaciju”.

Kada porodica postane cilj

Ono što izdvaja ovaj snimak jeste to što meta nije političar. Dvadesetogodišnjak koji ne drži funkciju, ne donosi odluke i ne potpisuje ništa. Ako je to nova linija, onda je definicija legitimnog cilja otkazana.

Balkan zna ovu scenu napamet: sve dok pretnje lebde u etru, niko za njih ne odgovara, a kada se materijalizuju, svi su iznenađeni. Da li će neko odgovarati za tri minuta emitovanog programa? Teško. Državne televizije retko imaju adresu na koju se dostavlja odgovornost.