Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se ukupan sastav ruskih oružanih snaga povećava od 1. avgusta. Brojka je konkretna i vredi je pročitati polako: 2.426.000 ljudi ukupno, od čega su 1.535.000 profesionalni vojnici - povećanje od 25.000 vojničkih mesta.

U ukupan sastav ulaze i civilni zaposleni u Ministarstvu odbrane i u drugim vojnim strukturama. Ukaz stupa na snagu za nekoliko dana. Nijedan dokument ne objašnjava gde će ti ljudi otići, ni koje jedinice će ih dobiti.

Brojka koja nije ni velika ni mala - ona je signal

Dvadeset pet hiljada novih vojničkih mesta ne menjaju ništa na frontu sutra. To je oko jedan odsto ukupnog sastava. Ali povećanje nije ono što se broji - broji se pravac.

Moskva godinama radi isto: ne najavljuje mobilizaciju, nego potpisuje ukaz. Ne menja se sistem, menja se brojka u sistemu. Svaki put se objašnjava „promenjenim bezbednosnim uslovima” i „proširenim operativnim potrebama” - formulacijama dovoljno širokim da u njih stane sve.

Da je rat zaista išao ka kraju, armija se ne bi širila. To nije analiza - to je aritmetika.

Šta znači 2,4 miliona na evropskoj karti

Poređenja radi vredi zadržati osećaj za razmeru: reč je o sastavu većem od stanovništva cele Makedonije, u uniformi, kod jedne države, na evropskom kontinentu. To nije brojka koja se raspušta za jednu sezonu.

Svaki novi vojnik je budžetska stavka sa rokom od nekoliko godina, ne od nekoliko meseci. Države ne angažuju vojnike sa kratkoročnom namerom - to je najskuplji mogući način da se pošalje poruka ako poruka nije ozbiljna.

Ostaje pitanje na koje niko u Moskvi nije odgovorio: za šta tačno služi tih dodatnih 25.000 ljudi, ako rat koji traje, prema zvaničnoj verziji, ide dobro?