„Specijalna vojna operacija ide po planu", glasi zvanična formulacija Kremlja već godinama. Ali stvarnost na benzinskim pumpama u Rusiji priča drugačiju priču. U Volgogradu, snimci pokazuju ogromne redove vozila i ljude koji bukvalno kampuju pored pumpi - sa šatorima i sklopivim stolovima, čekajući danima da stigne gorivo.

Uzrok nije misterija. Ukrajina sistematski gađa ruske rafinerije dronovima, i to sa efektom. Od početka 2026. godine, ukrajinske snage pogodile su preko 20 velikih ruskih rafinerija - u Kirišiju, Moskvi, Rjazanu i drugim gradovima - i time eliminisale skoro jednu četvrtinu ukupnog ruskog kapaciteta za preradu nafte. Zemlja koja izvozi naftu celom svetu odjednom ne može da napuni sopstvene rezervoare. Ironija teško da može biti veća.

Kriza se prelila sa okupiranog Krima ka južnim ruskim regionima - Krasnodar, Rostov - gde su pumpe presušile, a građani počeli panično da kupuju hranu i osnovne proizvode. Kremlj je reagovao hitnim merama: potpuna zabrana izvoza dizela, ograničenja benzina i kerozina, prodaja goriva slabijeg kvaliteta pod oznakom boljeg, i limit od 20-30 litara po vozilu.

Zašto je ovo važno i za nas? Zato što pokazuje da i najveća vojna sila ima ranjive tačke, i da se moderan rat vodi i nad ekonomijom, ne samo na frontu. Kada jedna država mora da deli gorivo svojim građanima na doze kao u ratno vreme - jer to i jeste ratno vreme - onda zvanična formulacija „sve ide po planu" zvuči sve više kao poruga sopstvenom narodu. A narod, kao i svuda, to vidi - iz reda pred pumpom.