Kada te planina proguta uveče, svaki minut je teži. Rumunski državljanin koji je sam pešačio kod Matke, u blizini pećine Vrelo, izgubio se i završio u šestosatnoj noćnoj potrazi kroz stene. Pronađen je tek u 03:45 ujutru - uznemiren i dezorijentisan, ali u stabilnom stanju. Na kraju - srećan ishod. Ali priča otkriva i nešto drugo. Spasilačke ekipe nisu mogle da priđu sa strane Matke zbog nepristupačnog terena - morale su da uđu preko Nacionalnog parka „Jasen". Operateri iz Centra za upravljanje krizama sve vreme su održavali kontakt sa izgubljenim, savetujući ga da ostane na mestu kako se ne bi kretao u mraku i dezorijentisao još više. Upravo taj savet, tiho preko telefona kroz noć, verovatno ga je spasao. Matka je jedna od najposećenijih turističkih tačaka u blizini Skoplja - ali je i mesto gde teren ne prašta greške. Svako leto slušamo slične priče: neko krenuo sam, bez opreme, bez da javi kuda ide, i završio u potrazi koja angažuje desetine ljudi. Ovaj put se završilo dobro. Ali koliko puta treba da se ponovi isto da bismo shvatili da planina traži poštovanje, a ne samo lepe fotografije? Spasilačke službe su svoj posao završile - i to u uslovima koji nisu laki, noć, stene, nepristupačan teren. Pitanje nije da li će oni biti tamo (oni uvek jesu), nego koliko dugo ćemo se oslanjati na njihovu spremnost umesto na sopstveni oprez. Jedan telefonski poziv pre nego što kreneš - kuda ideš, kada se vraćaš - vredi više od cele noćne potrage.