„Možete za šest dana da skicirate ustav, možete za šest meseci da zacrtate liberalnu ekonomiju, ali treba vam šezdeset godina da izgradite funkcionalnu demokratiju.” Rečenicu je izgovorila predsednica Gordana Siljanovska-Davkova na panel-diskusiji „8. septembar kroz prizmu njegovih neposrednih učesnika i svedoka”, uoči 35. godišnjice nezavisnosti.

Ako se brojka shvati doslovno, Makedonija je na nešto više od pola puta. To je neudobna aritmetika za državni praznik, i baš zato vredi da se ponovi.

Siljanovska-Davkova je krenula od asnomskog zaveta - kakvu državu ćemo stvoriti, takvu državu ćemo imati - i naglasila da se državnost ne iscrpljuje izborima i formalnim postojanjem institucija. Prava državnost, kako je istakla, gradi se kroz funkcionalne i odgovorne institucije, doslednu zaštitu ljudskih prava i poštovanje najviših standarda domaćeg i međunarodnog prava.

Ko je pomenut, a ko nije

Predsednica je izdvojila Kira Gligorova, Stojana Andova, Nikolu Kljuseva, Petra Goševa i Abdurahmana Alitija kao političku generaciju koja je, u uslovima raspada Jugoslavije i ratova u neposrednom okruženju, pokazala umerenost, znanje i državničku mudrost.

Bivši poslanik Lambe Arnaudov vratio se na prve dane nakon proglašenja nezavisnosti i na Deklaraciju o nezavisnosti doneseu u uslovima realne opasnosti od raspada tadašnje države.

Naser Ziberi otvorio je temu koja retko ulazi u praznične govore - učešće Albanaca u stvaranju nove države. On je istakao da su tadašnji politički predstavnici Albanaca, predvođeni Partijom za demokratski prosperitet, bili među prvima koji su se zalagali za nezavisnost, samostalnost i suverenost, ali su istovremeno tražili jasan ustavno-pravni okvir. „Sve to je stvaralo krizne periode koji su u određenim trenucima znali da eskaliraju i da dovedu u pitanje i krupne odluke, među kojima i referendum o nezavisnosti”, rekao je Ziberi.

Bivši poslanik i ministar pravde Tuše Gošev poručio je da je nezavisna država bila ostvarenje želje jedne generacije - da stvori samostalnu državu u kojoj će svi građani biti ravnopravni.

Najoštrija poruka došla je od Petra Goševa

Bivši poslanik, ministar i guverner Narodne banke upozorio je da se pri obeležavanju državnih praznika ne sme stvarati suprotstavljanje između 2. avgusta i 8. septembra, niti jedan istorijski događaj uzdizati iznad drugog. Prema njemu, makedonska državnost ima korene u ASNOM-u i antifašističkoj borbi, a nezavisnost iz 1991. godine je nastavak istog državotvornog toka.

„Ne sme se uništavati sećanje na ljude koji su učestvovali u antifašističkoj borbi, niti rehabilitovati saradnici fašizma i razne neofašističke ideje”, naglasio je Gošev. „Ne treba sami da si skraćujemo istoriju ili da je relativizujemo kroz političke interpretacije i hiperbolizovanje pojedinačnih događaja.”

To je poruka upućena današnjoj političkoj sceni, izgovorena na događaju o prošlosti. Najdirektnija rečenica cele diskusije nije se odnosila na 1991. godinu.

Praznik ima datum, funkcionalna država nema

Posle 35 godina, pitanje više nije da li Makedonija ima institucije - to je rešeno još devedesetih. Pitanje je koliko su otporne na politički pritisak, koliko primenjuju pravo jednako, i da li ostaju institucije i onda kada se vlast menja.

Nezavisnost je bila izbor da se ima sopstvena država. Teza predsednice o šezdeset godina nije istorijska napomena, već mera koja se svaki dan proverava - u sudnici, u opštinskoj kancelariji, u školi i u bolnici. To je deo računa koji nema dan proslavljanja.