Eurodizel BS je početkom 2026. godine koštao 65 denara za litar. Dana 22. septembra košta 104,50 denara. To je rast od 60,77 odsto za devet meseci.

Ekstra lako ulje za domaćinstva EL-1 poskupelo je još više - sa 64 na 114,50 denara, odnosno 78,91 odsto. To je gorivo kojim se deo makedonskih domova greje, a zima dolazi za nepuna tri meseca.

Benzini su poskupeli skromnije: eurosuper BS-95 sa 70,50 na 99 denara (40,43 odsto), BS-98 sa 72,50 na 101 denar (39,31 odsto). Mazut M-1 NS sa 33,649 na 50,078 denara po kilogramu.

Ovo su proračuni ekonomskog analitičara Slobodana Gacova.

Vlada: imamo jednu meru

Ministarka energetike Sanja Božinovska, na pitanje šta radi Vlada, potvrdila je da trenutno postoji samo jedna aktivna mera - smanjenje PDV-a na dizel sa 18 na 10 odsto.

„Ono što se dešava je na svetskom nivou. Kao što svi pratimo, svuda su cene povećane. Znači, to je viša sila, rat na koji mi ne možemo da utičemo”, izjavila je Božinovska, nabrajajući ono što je urađeno od marta: akciza, smanjenje PDV-a, dogovoreni popust s OKTA.

Za nove pregovore s OKTA - zasad ništa. „Nismo počeli, međutim ako situacija eskalira i dalje, preduzećemo sve mere da ublažimo rizik prema građanima”, poručila je ministarka.

Pitanje koje visi u vazduhu je šta tačno znači „eskalira” kada je dizel već poskupeo za 60 odsto od početka godine.

Koliko je prostora zaista ostalo

Tu su Gacovljeve brojke informativnije od bilo koje izjave. On upoređuje dažbine na početku godine i danas:

Kod eurosupera BS-95 akciza je pala sa 22 na 18 denara, ali je PDV ostao 18 odsto. Isto i kod BS-98. Kod eurodizela akciza je pala sa 15,5 na 11,5 denara, a PDV sa 18 na 10 odsto. Kod ekstra lakog EL-1 - akciza je ostala 15,5 denara, a PDV 18 odsto. Upravo je to gorivo poskupelo najviše.

Zaključak Gacova je trezven: prikupljene dažbine od prodaje goriva su budžetski prihod, a u uslovima povećanih budžetskih rashoda po mnogo osnova, prostor za njihovo smanjenje je mali.

Iz resornog ministarstva kažu isto s više reči - da zaštitni mehanizmi poput smanjenja dažbina, subvencija ili korekcije akciza nose ozbiljan teret za javne finansije, pa će se odluke donositi u koordinaciji s ekonomskim resorima kako bi se utvrdio fiskalni prostor.

Dvostruki skok u martu, pa ponovo sada

Kriva nije ravnomerna. Posebno značajan skok beleži se u martu 2026, kada se dizel povećao sa 71 na 85,50 denara, pa zatim na 92. EL-1 je u istom periodu skočio sa 70 na 82,50, pa na 89,50 denara.

U avgustu i septembru usledio je nov snažan rast, do sadašnjih nivoa.

Gacov podseća i na nešto što se retko spominje u ovoj debati: Makedonija nema naftu, ali ima 20 odsto učešća u vlasništvu produktovoda. To daje pravo na učešće u poslovnoj politici firme - s ograničenim uticajem, ali ne i s nikakvim.

Šta ostaje

Formula za domaće cene uzima u obzir referentne cene derivata na svetskim tržištima, kurs dolara, poreske dažbine i druge elemente metodologije. Prva dva su zaista van dohvata bilo koje makedonske vlade.

Treći nije. I upravo je on već iskorišćen do one granice do koje budžet dozvoljava.

Poenta nije da Vlada nije uradila ništa - uradila je, i to se vidi u Gacovljevim brojkama. Poenta je da je mera koja je ostala istrošena, a dizel nastavlja naviše. Kada je jedini preostali instrument već potrošen, „preduzećemo sve ako eskalira” nije plan, nego način da se odloži razgovor.