Prosečna neto-plata u Makedoniji u julu 2026. godine dostigla je 48.499 denara, odnosno oko 789 evra. Na godišnjem nivou to je rast od 7,1 odsto. Saopštenje zvuči kao dobra vest, i u jednom uskom statističkom smislu to i jeste.

Ali u odnosu na prethodni mesec, prosečna plata se povećala za - 118 denara.

Sto osamnaest denara. Za jedan mesec.

Gde smo u regionu

Kada se brojka stavi pored suseda, slika se menja. U Hrvatskoj je prosečna neto-plata za jun iznosila 1.555 evra, a prosek za prvu polovinu 2026. je 1.542 evra. Slovenija je u julu imala 1.695 evra. Crna Gora - 1.037 evra. Srbija, za jun, oko 1.025 evra. Bosna i Hercegovina, za jun, oko 872 evra.

Makedonski prosečni radnik ima oko 236 evra manju neto-platu od radnika u Bosni, oko 236 evra manju od srpske, oko 248 evra manju od crnogorske. S Hrvatskom je razlika oko 766 evra.

Pod nama, od uporedivih podataka, ostaje Kosovo - s 636 evra prosečne neto-plate za 2025. godinu.

Zašto procenat laže

Tu je matematika koju niko ne želi da objasni na konferenciji za štampu. Rast od 7,1 odsto na 789 evra daje oko 56 evra. Isti procentualni rast na 1.542 evra daje oko 109 evra.

Drugim rečima: ako svi rastu jednako brzo, jaz se ne zatvara. On se širi.

Zato pravo pitanje nije da li makedonska plata raste, nego da li raste brže od plata u zemljama s kojima se poredimo, i da li se takav tempo može održati godinama. Postoji razlika između rasta plata i dohodovne konvergencije. Prvo znači da su plate danas više nego juče. Drugo znači da se zaista približavamo. Samo nas drugo vodi nekuda.

Prosek nije plata prosečnog čoveka

Jedna prosečna brojka krije celu strukturu pod sobom. Postoje velike razlike između sektora, profesija i kompanija - u ugostiteljstvu je plata najniža, u IT-sektoru najviša - pa značajan deo zaposlenih prima manje od nacionalnog proseka.

U Srbiji zvanična statistika objavljuje i medijalnu platu, koja je za jun iznosila 94.281 dinar. To je brojka koja pokazuje koliko je primila polovina zaposlenih. Kod nas se u javnoj debati gotovo uvek citira samo prosek, a on je osetljiv na visoke plate na vrhu.

I još nešto: nominalni rast je samo jedan deo. Ako cene hrane, stanovanja, energije i kredita rastu zajedno s platama, deo povećanja pojela je inflacija pre nego što je stigao do potrošnje.

Jaz već ima posledice koje se mere

Razlika u zaradi nije abstrakcija - ona već pokreće radnu snagu. Hrvatska je poslednjih godina postala značajna destinacija za makedonske radnike, posebno u turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu. Samo u prvih pet meseci 2026. godine izdato je 6.849 dozvola za boravak i rad za makedonske državljane u Hrvatskoj.

Kada je razlika nekoliko stotina evra mesečno, odluka o odlasku prestaje da bude emocionalna i postaje računica.

Održivo povećanje plata dugoročno se ne može temeljiti na administrativnim odlukama. Potrebne su kompanije koje stvaraju veću dodatu vrednost, više investicija, bolja tehnologija i viša produktivnost. Bez promene u strukturi ekonomije, 118 denara mesečno neće postati 500.