Sirova nafta na svetskim berzama pojeftinjuje već pet trgovačkih sesija zaredom. U istoj nedelji, maksimalna maloprodajna cena eurodizela u Makedoniji skočila je na 104,50 denara za litar - povećanje od 5,50 denara.

Vozač koji stoji na pumpi i to gleda, s pravom pita kako je to moguće.

Barel i dizel nisu ista stvar

Odgovor je da se cena barela sirove nafte i cena gotovog dizela ne kreću uvek u istom pravcu, niti istim tempom.

Iz jednog barela sirove nafte u rafinerijama se dobija više proizvoda - benzin, dizel, kerozin, mazut. Svaki od njih ima svoje tržište, svoju ponudu i svoju potražnju. Upravo kod dizela trenutno postoji snažan pritisak: ograničenja u rafinerijskoj proizvodnji, problemi u delu globalnih lanaca snabdevanja i povećana potražnja za srednjim destilatima. U takvim uslovima dizel se praktično odvaja od kretanja barela.

Da nije reč o domaćoj anomaliji, pokazuje Slovenija - tamo je regulisana cena dizela prešla granicu od dva evra za litar i dostigla oko 2,01 evro, dok benzin ostaje znatno jeftiniji.

Kod nas su iste nedelje benzini pojeftinili: eurosuper BS-95 se prodaje po 99 denara, a BS-98 po 101 denar. Dizel je skuplji od oba.

Drugi razlog: vreme

Cena koju vozač vidi danas nije kopija današnje berzanske cene. Regulatorni obračuni se prave na osnovu kretanja u određenom prethodnom periodu. Ako sirova nafta počne da pojeftinjuje danas, efekat se može osetiti tek u sledećem obračunu - i to samo ako pad nastavi.

U poslednjem obračunskom periodu referentna cena dizela porasla je mnogo više od one za benzin. To je glavni razlog skoka.

Račun koji se sabira brzo

Za domaću ekonomiju dizel nije trošak vlasnika automobila. On je radni trošak kamiona koji nose hranu do marketa, kombija za distribuciju, poljoprivredne mehanizacije, građevinskih mašina i kurirskih službi.

Firma koja mesečno troši 10.000 litara dizela, samo zbog poslednjeg poskupljenja od 5,50 denara ima 55.000 denara viši mesečni trošak. Kod prevoznika koji troši 100.000 litara, razlika je 550.000 denara mesečno.

Poređenje s početkom leta je još oštrije. Dana 11. avgusta litar dizela koštao je 91,50 denara. Za nešto više od mesec dana cena je viša za 13 denara, odnosno za preko 14 odsto.

Zašto hleb poskupljuje kada poskupi dizel

Ne zato što pekarska peć radi na dizel. Zato što dizela ima u više tačaka na putu hleba - u proizvodnji žita, u transportu do silosa, u nošenju brašna do pekare, u distribuciji gotovog hleba do prodavnica.

Kod voća i povrća efekat je još vidljiviji: gorivo za traktore, za pripremu zemljišta, za berbu, za transport do otkupljivača, pa od otkupljivača do distributera. Kod proizvoda s kratkim rokom ima i hladnog transporta i skladištenja.

Mile Boškov iz Biznis-konfederacije upozorava upravo na taj mehanizam - povećani logistički troškovi prvo pogađaju kompanije zavisne od transporta, a zatim deo tereta stiže do potrošača.

Trajanje odlučuje, ne jedno poskupljenje

Poslednji podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da je u avgustu godišnja inflacija iznosila 2,6 odsto, a troškovi života su za mesec dana porasli za 0,4 odsto. Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 0,5 odsto u odnosu na jul.

Ali avgustovska inflacija praktično ne sadrži najnoviji udar. Cena od 104,50 denara važi od 22. septembra, što znači da će se prvi direktan efekat videti tek u septembarskim podacima, a šire prelivanje - u oktobru i novembru.

Ako se dizel za dve-tri nedelje vrati ispod 95 denara, veći deo kompanija izdržaće šok bez menjanja cenovnika. Ako ostane preko 100 nekoliko meseci, privremeni trošak postaje trajan, a trajni trošak mnogo lakše se pretvara u novu cenu.

Najmanje prostora za amortizaciju imaju oni s najtanjom maržom - mala pekara, lokalni distributer, poljoprivrednik. Velika kompanija ima dugoročne ugovore i zalihe. Oni ih nemaju.