Makedonska javnost poslednjih dana je svedok jedne od najkontroverznijih situacija u sistemu visokog obrazovanja. Studenti Filozofskog fakulteta pri Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodij" - Skoplje izloženi su jakom javnom pritisku i medijskoj kampanji zbog toga što su nastavili na drugi i treći ciklus studija sa prethodno završenim stručnim studijama. Ali da li su studenti učinili nešto nezakonito ili sistem pokušava da prebaci sopstvenu odgovornost na njih? I još važnije - Zašto sistem, kada nema gde da preuzme odgovornost, udara po najslabijoj karici - studentima?

Najvažnija činjenica u celoj situaciji je da studenti nisu učinili ništa više od ostvarivanja osnovnog ustavnog prava - prava na obrazovanje i nadgradnju znanja. Pre upisa na drugi ciklus studija konsultovali su se sa administracijom zaduženom za drugi i treći ciklus studija, pri čemu su dobili pozitivan odgovor da imaju pravo da se upišu. U skladu sa čl. 5 Pravilnika o uslovima za upis na drugi ciklus studija, jasno je utvrđeno da na akademske studijske programe drugog ciklusa mogu da se upišu ne samo lica koja su završila prvi ciklus akademskih studija, već i lica koja su završila stručne studije, pri čemu fakultet ima pravo, ukoliko je potrebno, da propiše polaganje diferencijalnih ispita u skladu sa studijskim programom. Pravilnik predviđa da jedinice univerziteta imaju autonomno pravo da utvrde konkretne uslove za upis, koji se utvrđuju u konkursu za upis studenata. Prema tome, upis kandidata sa završenim stručnim studijama na akademske studijske programe drugog ciklusa ne predstavlja izuzetak ili nepravilnost, već mogućnost predviđenu pravilnikom, pri čemu odgovornost za utvrđivanje uslova i kriterijuma za upis leži na samoj visokoškolskoj ustanovi. Na osnovu tih informacija, dodataka diploma i EKTС kredita oni su započeli studije. Sada se nameće pitanje: Kako je moguće da studenti budu optuženi za nešto što im je dozvolila sama institucija?

U javnosti se plasira teza da su studenti navodno platili više sredstava. To nije tačno. Postoje dokazi da su studenti uredno upisani, redovno pohađali nastavu, polagali ispite pa čak i padali ispite kod određenih profesora. Sva plaćanja su izvršena u skladu sa pravilnicima. Nijedan student nije platio više od propisanog. U javnosti se plasiraju i tvrdnje da se radi o deci funkcionera ili bliskih političkim partijama, ali studenti u ovom slučaju su obični ljudi - jer da su zaista bila deca uticajnih funkcionera, sigurno ne bi bili izloženi ovakvom javnom linču, već bi tiho i bez problema završili svoje master i doktorske studije.

Studenti ukazuju da su od oktobra izloženi ozbiljnom pritisku i neformalnim sastancima na kojima je bio prisutan i dekan Filozofskog fakulteta, prodekan za nastavu, sekretar koji je ujedno i pravnik i druga lica. Prema njihovim tvrdnjama, na tim sastancima im je ukazivano da ne nose telefone i da ne snimaju, nisu vođeni nikakvi zapisnici, a studentima je sugerisano da se odjave sa studija i uzmu svoja dokumenta. Studenti kažu da takva atmosfera traje mesecima i da su pod stalnim psihološkim pritiskom i stresom. Jedna studentkinja svedoči da je u hodniku čula administrativnu službenicu kako izjavljuje: „Evo i sad pravni pouk, pa neka se žale koliko hoće."

U međuvremenu, studenti tvrde da administracija od oktobra odbija da im izda određena dokumenta, pri čemu im je neformalno rečeno da je to po naredbi dekana, što dodatno pogoršava situaciju i produbljuje pravnu nesigurnost u kojoj se nalaze. Istovremeno, studenti ukazuju da je samo rešenje o prekidu studija sporno i nije u potpunosti usklađeno sa principima Zakona o opštem upravnom postupku. Prema ZUP-u, svaka upravna odluka mora biti individualno obrazložena, zasnovana na konkretnim činjenicama i pravnim osnovama, sa jasnim pravnim poukom i potpunom argumentacijom, a u ovom slučaju studenti tvrde da su odluke bile generalizovane i donete sa gotovo identičnim sadržajem za više studenata bez detaljne individualne analize. Saglasno zaključenom ugovoru koji predstavlja obligacioni odnos regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, isti je jednostrano raskinut od strane druge ugovorne strane, bez postojanja uzajamne saglasnosti ugovornih strana i bez donete pravosnažne odluke nadležnog suda - Osnovnog građanskog suda Skoplje. Time je izvršeno samovoljno i protivpravno prekidanje ugovornog odnosa.

Makedonija je deo Bolonjskog sistema visokog obrazovanja. U evropskom akademskom sistemu važi princip 180-240 kredita - prvi ciklus i 60-120 kredita - drugi ciklus što znači ukupno najmanje 300 EKTС kredita kao uslov za pristup doktorskim studijama. Studenti u ovom slučaju imaju 300 EKTС kredita. Ali u Makedoniji postoji administrativna podela nivo VIIA - akademske studije i nivo VIIB - stručne studije i ova podela stvara ozbiljne probleme kod neregulisanih profesija, gde lica sa stručnim studijama praktično nemaju jasan akademski put, iako imaju dovoljan broj kredita. U Evropi ovo je normalna praksa. U Sloveniji Zakon o visokom obrazovanju i pravilnici univerziteta predviđaju da na doktorske studije mogu da se upišu kandidati koji imaju završen drugi ciklus studija ili integrisane studije sa najmanje 300 EKTС kredita, pri čemu se u određenim slučajevima predviđaju dodatni predmeti ili razlike, ali ne i automatska zabrana nastavka. U Hrvatskoj prema Zakonu o znanstvenoj djelatnosti i visokom obrazovanju i pravilnicima univerziteta (Zagreb, Split, Rijeka) na doktorske studije mogu da se upišu kandidati sa završenim master studijama i najmanje 300 EKTС kredita, a univerziteti imaju mogućnost da propišu dodatne akademske uslove ili most-programe, ali ne i automatsko isključivanje na osnovu tipa prethodnih studija. U Austriji univerziteti dozvoljavaju pristup doktorskim studijama kandidatima koji imaju relevantnu mastersku kvalifikaciju, pri čemu ako je program stručnog tipa (Fachhochschule), univerzitet može tražiti dodatne akademske predmete, ali ne isključuje kandidata zbog tipa prethodne diplome. Ovo pokazuje da je u evropskoj praksi najvažniji kriterijum akademski nivo i broj EKTС kredita, dok se tip prethodnog programa najčešće rešava kroz dodatne akademske obaveze, a ne kroz potpuno ograničavanje akademskog napretka.

Javno dostupni bilteni Univerziteta „Sv. Kiril i Metodij" pokazuju da je takva praksa postojala decenijama. U njima su navedene biografije lica koja su završila stručne studije, zatim master studije i kasnije doktorirala. Ovakvi slučajevi postoje u biltenima više fakulteta, uključujući Pravni fakultet, Ekonomski fakultet, Fakultet za fizičku kulturu kao i druge fakultete. Procenjen broj aktivnih i već magistriranih i doktoriranih na nivou Univerziteta je trocifren. Posebno poznat je primer sa Medicinskog fakulteta, gde je u prošlosti postojao veliki broj magistara javnog zdravlja sa prethodno završenim stručnim studijama. Nikada se nije desilo da se retroaktivno kažnjavaju studenti koji su već bili upisani sa dozvolom institucije.

KAKO JE MOGUĆE DA MINISTARKA KAŽE DA NIJE UPOZNATA SA SLUČAJEM?

Veoma je kontroverzna izjava ministarke za obrazovanje i nauku da nije upoznata sa slučajem, iako je najveći deo studenata već imao direktnu i indirektnu komunikaciju sa Ministarstvom za obrazovanje i nauku. Postoje zvanični dokumenti po zahtevu studenata koji pokazuju da je Ministarstvo bilo informisano o slučaju od oktobra prošle godine. U dokumentu izdatom od Ministarstva za obrazovanje i nauku potpisanom od strane ministarke prof. dr Vesne Janevske navodi se da je Ministarstvo razmotrilo slučaj i dalo institucionalno mišljenje. U istom dokumentu se navodi da ukoliko visokoškolska ustanova utvrdi da su ispunjeni uslovi u skladu sa Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija, a student je dostigao VII nivo Evropskog okvira kvalifikacija, ne postoji prepreka za upis na treći ciklus studija, odnosno prelaz ka VIII nivou. Dokument se dodatno poziva i na Zakon o visokom obrazovanju, gde se navodi da student ima pravo da napreduje i da završi studiranje pod uslovima koji su važili pri upisu.

Prema tome, kako je moguće da Ministarstvo tvrdi da nije upoznato sa slučajem i da će se oduzimati stečene diplome, kada postoji zvanični dokument potpisan od same ministarke koji kaže da nema prepreke u prelasku na treći ciklus? Ako je postojao sistemski problem, onda je trebalo da se reši izmenom zakona, izmenom pravilnika ili jasnim kriterijumima, ali ne i retroaktivnim sankcionisanjem studenata i to samo na Filozofskom fakultetu, dok drugi uživaju u svojim pravima kao aktivni magistranti i doktoranti na drugim fakultetima UKIM. Ceo slučaj otvara jedno veoma ozbiljno pitanje o funkcionisanju institucija. Kada institucije ne mogu da preuzmu odgovornost za sopstvene odluke, sistem udara po najslabijoj karici - STUDENTIMA.

KONTRADIKCIJE U POSTUPANJU DRŽAVNOG PROSVETNOG INSPEKTORATA

U našem slučaju postavljaju se ozbiljna pitanja o postupanju Državnog prosvetnog inspektorata. Najpre, prvim dopisom po zahtevu studenata, inspektorat obaveštava podnosioce zahteva da po izvršenoj analizi dostavljene dokumentacije ne postoje zakonski osnovi za otvaranje inspekcijskog predmeta jer u zahtevu nije naveden konkretan nezakonit akt, rešenje ili postupak visokoškolske ustanove koji bi predstavljao povredu zakona. U istom dokumentu se navodi i da pitanja koja se odnose na akademski status, uslove za upis i nastavak studija su u nadležnosti visokoškolskih ustanova i Ministarstva za obrazovanje i nauku, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i principom univerzitetske autonomije.

Međutim, samo nekoliko nedelja kasnije isti Državni prosvetni inspektorat vrši vanredni inspekcijski nadzor Filozofskog fakulteta pri čemu je sastavljen zapisnik i doneto rešenje. U rešenju inspektor konstatuje nepravilnosti u postupku upisa studenata na drugi i treći ciklus studija i nalaže dekanu fakulteta da otkloni konstatovane nepravilnosti. Ono što dodatno otvara ozbiljne dileme je činjenica da je inicijativa za inspekcijski nadzor podneta upravo od strane dekana Filozofskog fakulteta, odnosno od same institucije koja je predmet nadzora. Kako je moguće da inspektorat najpre utvrdi da ne postoje zakonski osnovi za inspekcijsku proceduru, a zatim izvrši vanredni inspekcijski nadzor po inicijativi same institucije? U javnosti postoje i drugi slučajevi u kojima su postavljana pitanja o postupanju Filozofskog fakulteta, kao na primer slučaj asistentice L.B. za koju su studenti javno ukazivali da je održavala nastavu i komunicirala sa studentima za predmete na fakultetu, iako je u istom periodu bila angažovana na drugom univerzitetu. U tom slučaju postojale su i elektronske komunikacije (email prepiske) sa studentima kao dokaz njenog učešća u nastavnom procesu. Ova informacija je lako dostupna i napisana od strane penzionisanog prosvetnog inspektora. I pored ovakvih navoda, u javnosti nikada nije prezentirana jasna informacija da li je po tom slučaju izvršen inspekcijski nadzor ili su utvrđene nepravilnosti. Upravo zato se postavlja pitanje: da li institucije reaguju jednako u svim slučajevima, ili se inspekcijski postupci iniciraju selektivno?

DA LI JE PROBLEM ZAISTA SAMO NA FILOZOFSKOM FAKULTETU ILI SE RADI O SELEKTIVNOM PRISTUPU?

U javnosti se postavljaju i ozbiljna pitanja o načinu funkcionisanja Filozofskog fakulteta i o potencijalnim sukobima interesa u njegovom rukovodstvu. Prema javno dostupnim informacijama, supruga dekana Bakreskog doktorirala je na istom fakultetu 2018. godine, u periodu kada je on bio prodekan za nastavu, dok je kum porodice bio tadašnji dekan fakulteta - zašto se niko nije izuzeo iz funkcije dok je kandidatkinja bila magistrant i doktorant? Potom je ona unapređena na poziciju rukovodioca ljudskih resursa i nastave gde i dalje obavlja istu funkciju - upravo u službi kojoj se studenti obraćaju kada imaju problem ili žele da podnesu prigovor. U takvoj situaciji postavlja se jedno pitanje: Gde su institucije? Zašto je upravo Filozofski fakultet stavljen pod ovakav pritisak? Dobro je poznato da slične obrazovne putanje i akademske situacije postoje na više fakulteta u okviru UKIM, pa čak i na drugim univerzitetima u Makedoniji. Da li se radi o sistemskom problemu u visokom obrazovanju - ili o selektivnom pristupu i nekim skrivenim namerama? Zašto se problem otvara samo na jednom mestu i baš u ovom trenutku? Sistem visokog obrazovanja mora počivati na pravnoj sigurnosti, jednakosti i institucionalnoj odgovornosti. Studenti ne smeju biti žrtve sistemskih propusta.

-Izvor: Studenti.mk