Po povratku Artana Grubija u zemlju nakon više od 14 meseci, slučaj protiv bivšeg potpredsednika Vlade rascepio je političke redove, a svaka strana iznosi sopstvenu interpretaciju mere kućnog pritvora.

Optužen za zloupotrebu više od osam miliona evra javnih sredstava preko Državne lutrije, Grubi je smešten u kućni pritvor u skopskom Čairu umesto u zatvor. Tužilaštvo je to opravdalo bezbednosnim procenama o postojanju pretnji po njega i njegovu porodicu.

Vladajuća partija odbacuje tvrdnje da je slučaj politički motivisan, postavljajući pitanja zašto opozicija „paniči i uznemiruje se" zbog eventualnih iskaza Grubija. Predstavnici vlasti insistiraju da je doba politički naručenih sudskih odluka završena.

Opozicija smatra suprotno — tvrdi da postoji skriveni dogovor i da se tužilaštvo zaplelo u primeni mere pritvora. Ove tvrdnje odbacuje tužiteljka Vilma Ruskovska, ukazujući da je Grubi možda dao iskaze koji će biti korisni tužilaštvu u daljem istraživanju.

U debati se otvara i šire pitanje o principima pravičnosti: da li je logično goniti samo jednog funkcionera dok se većina članova bivše vlade ne suočava sa pravnim posledicama? Kritičari smatraju da ovakav pristup upućuje na selektivnu primenu prava.

Lider ZNAM-a Maksim Dimitrijevski ocenio je meru kućnog pritvora za lice koje je mesecima begunac kao „neviđen presedan", dodajući da ozbiljna pravna država ne sme da dozvoli tako nešto. On je zatražio da Savet javnih tužilaca i Republički sudski savet pokrenu istragu o odluci.

Slučaj ističe duboke podele u makedonskom društvu i nastavlja da podstiče diskusije o nezavisnosti pravosuđa, vladavini prava i poverenju u institucije.