Puštena kosa ili skupljena punđa - naizgled sitan izbor pred ogledalom. Ali psiholozi kažu da je način na koji nosimo kosu oblik neverbalne komunikacije, poruka koju šaljemo pre nego što izgovorimo i reč. Pitanje je koliko je te poruke istina, a koliko stereotip.

Klinička psihološkinja Leticija Martin Enhuto je direktna po tom pitanju: „Način na koji jedna žena nosi kosu ne dozvoljava da se izvuku konkretne crte ličnosti." Drugim rečima, punđa ne znači da ste organizovani, niti puštena kosa da ste haotični. Ali - i tu je zanimljivo - drugi ljudi ipak čitaju signale, bez obzira da li su tačni.

Puštena kosa obično se povezuje sa prirodnošću, spontanošću, bliskošću i ženstvenošću. Često se bira jednostavno zbog udobnosti ili zato što tako lepo stoji - ne kao izjava o karakteru. Skupljena kosa i punđa, pak, povezuju se sa profesionalnošću, redom, praktičnošću i kontrolom. Zato ih tako često viđamo na razgovorima za posao, prezentacijama i važnim sastancima - funkcionišu kao neka vrsta oklopa za samopouzdanje.

Ipak, poenta psihološkinje je jasna: ove veze su kulturni stereotipi, a ne naučne činjenice. Ljudi menjaju frizuru pri životnim preokretima - razvod, novi posao, materinstvo - ali to odražava promenu okolnosti, a ne duboke ličnosti. Ista žena može da nosi ispeglanu punđu od ponedeljka do petka i razbarušene talase za vikend, a da se uopšte ne promeni kao čovek. Možda je to najzdravija poruka od svega ovoga: kosa govori nešto, ali daleko manje nego što mislimo - i upravo zato joj ne vredi pripisivati toliko značenje.