Dok pola Evrope razmišlja kako da privuče više ljudi, Švajcarska je 14. juna glasala o nečemu naizgled bizarnom - ustavnom ograničenju broja stanovnika na 10 miliona do 2050. godine. Predlog ne dolazi od neke marginalne grupice, nego od najveće desničarske partije u zemlji, SVP.

Argumenti predlagača poznati su iz cele Evrope: previše imigracije, pritisak na javne usluge, manjak stanova. Ali vlada, parlament, poslodavci i sindikati - svi su bili protiv. Upozorenje je konkretno i skupo: ograničenje bi moglo da prinudi Švajcarsku da raskine sporazum o slobodnom kretanju sa EU i time da ugrozi pristup jedinstvenom evropskom tržištu. I to samo tri meseca pošto je zemlja potpisala dublji sporazum o ekonomskoj integraciji sa Unijom.

Zanimljivo je što su čak i neki od vođa same SVP priznali da je predlog više "budilnik" nego ozbiljna politika - način da se natera vlada da nešto uradi sa imigracijom, a ne stvarna namera da se ukine slobodno kretanje. Drugim rečima, referendum kao poruka, ne kao zakon. Ankete su bile podeljene: ranije je izgledalo da predlog može da prođe, a poslednja merenja pokazala su da se raspoloženje okreće protiv njega.

Za Balkan, čiji ljudi decenijama pune upravo švajcarsku ekonomiju - od gradilišta do bolnica - ovo je vest sa gorkim ukusom. Zemlja koja živi i od naših ruku sada glasa da li da nam zatvori vrata. I tu je ironija koju vredi izgovoriti glasno: isti oni koji se plaše "previše ljudi" retko pitaju ko im gradi zgrade, ko im čisti ulice i ko im neguje stare. Švajcarska može da broji do deset miliona koliko hoće - ali ekonomija, za razliku od referenduma, ne laže o tome kome trebaju te ruke.