Zemlja koja je decenijama bila sinonim za otvoreno društvo donela je upravo ono što je ranije osuđivala kod drugih. Švedski parlament usvojio je zakone koji oštro pooštravaju mere protiv imigranata - među njima i kontroverzni propis koji su kritičari odmah nazvali „zakonom o prijavljivanju".

Prvi, nazvan zakon o „dobrom ponašanju", dozvoljava vlastima da oduzimaju dozvole boravka na osnovu nejasnih kriterijuma. Prekršaji nisu precizno definisani - mogu obuhvatati neplaćene dugove, utaju poreza, kriminal ili ekstremističke veze. Primenjuje se ne samo na buduće aplikante, nego i unazad, na one koji već žive u zemlji. „Oni koji se ne ponašaju kako treba ne mogu računati da će ostati", poručio je ministar za migracije Johan Forsel.

Drugi, „zakon o prijavljivanju", prošao je za dlaku - sa 174 prema 172 glasa. On obavezuje službenike u poreskoj upravi, birou za rad i socijalnom osiguranju da prijavljuju lica za koja se sumnja da nemaju dokumente. Nastavnici, lekari i socijalni radnici su izuzeti - bar zasad. Iz Amnesty International upozoravaju da će se dozvole odbijati „na osnovu ponašanja koje nije ni nezakonito ni kažnjivo za švedske državljane".

Jedan akademik iz Malmea opisao je zakon kao „surovu i neefikasnu politiku koja otvara Pandorinu kutiju doušništva, karakterističnu za autoritarne države". Teške reči za zemlju koja se smatrala svetionikom ljudskih prava. Vreme nije slučajno - izbori su u septembru, a vlada zavisi od podrške krajnje desnice.

Za Balkan je ovo dvostruko zanimljivo. S jedne strane, upravo naši ljudi decenijama odlaze na zapad tražeći baš ono društvo koje Švedska sada demontira. S druge, kad jedna od najbogatijih demokratija normalizuje prijavljivanje suseda, to pomera prag za sve - jer modeli sa severa pre ili kasnije stignu i do nas. Kad prijavljivanje postane zakon tamo, koliko vremena treba da postane ideja i ovde?