Pomorska blokada na Hormuzskom tesnacu, jednoj od najkritičnijih tačaka svetske ekonomije, se ukida. To je najavio američki predsednik Donald Tramp, dodajući da Bela kuća priprema konačnu odluku za dogovor sa Iranom. Sastanak će se održati u takozvanoj Situation Room, sa najbližim savetnicima, a agenda obuhvata celosnu procenu potencijalnog akorda koji bi mogao da reotvori jedan od najkritičnijih morskih prelaza na planeti.

Uslov sa američke strane je jasan: Iran mora prihvatiti da nikada neće posedovati nuklearno oružje, a Hormuzski tesnac odmah mora biti otvoren za slobodan prolazak brodova u oba pravca. Bez taksi, bez zadržavanja, bez zadrški. Tramp tvrdi da su američke snage već detonirale veliki broj mina u tesnacu, i Iran mora da ih ukloni ili uništi preostale.

„Brodovi zaglavljeni u tesnacu zbog naše neverovatne i nevidene blokade, koja se sada ukida, mogu da započnu proces vraćanja domu", izjavio je Tramp. Za globalne pazare, ovo je ogromna vest. Oko trećine svetskog naftnog izvoza i značajan deo tečnog prirodnog gasa prolazi kroz Hormuz. Svaka blokada, mina ili vojni incident u toj zoni odmah diktira cene goriva - i inflaciju.

Najdelikatniji deo poruke odnosi se na iranski obogaćeni uranijum, koji Tramp nazva „nuklearna prašina". On tvrdi da materijal leži duboko pod zemljom, pod planinama srušenim po američkom vazdušnom udaru sa B-2 bombarderima pre 11 meseci. Prema njegovom planu, SAD će ga izvaditi u koordinaciji sa Iranom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, i uništiti. Samo Amerika, tvrdi Tramp, zajedno sa Kinom, poseduje mehaničku sposobnost da to napravi - signal da bez Vašingtona, nikakvo razrešenje nije moguće.

Iran, kako se i očekivalo, ne igra po američkom scenariju. Teheran traži konkretne korake, ne samo javne izjave. Iranska strana insistira da dogovor uključuje stvarno oslobađanje od pritiska, otvaranje pomorske trgovine i jasne garancije da se vojna eskalacija neće vratiti čim brodovi krenu. To je logičan zahtev - iransko poverenje u američka obećanja je, blago rečeno, tanko.

Dve strane igraju različitu igru. Tramp hoće da predstavi dogovor kao američku pobedu: Iran bez nuklearnog oružja, Hormuz otvoren, mine otklonjene, uranijum uništen. Iran ne hoće da izgleda da kapitulira pod američkim pomorskim pritiskom. To je simulirana diplomatska igra u kojoj svaki mali gest ima četiri sloja prevoda.

Za balkanske zemlje - koje geopolitički zavise od stabilnih cena nafte i gasa - ovaj dogovor, ako se desi, biće jedna od najvažnijih vesti godine. Ako se ne desi, Hormuz ostaje žarište odakle kriza može da eksplodira u časovima. Sastanak u Situation Room sada je kritičan momenat.