Pred susret sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, američki predsednik Donald Tramp ponovo je napao evropske saveznike, tvrdeći da SAD troše „bilione dolara" da odbrane Evropu od Rusije - a za uzvrat dobijaju „ne".

„Njih nije bilo tamo za nas", rekao je Tramp, tvrdeći da je zatražio od ministra odbrane da proveri da li bi se evropski saveznici uopšte pojavili da pomognu Americi u potrebi. Posebno je napao britanskog premijera Kira Starmera - koji je podneo ostavku dan ranije - rekavši da je Starmer obećao pomoć tek pošto Tramp pobedi. „Ne trebate nam pošto pobedimo", bio je njegov odgovor, dodajući da Starmer „nije bio Vinston Čerčil". Na udaru su se našle i Italija i Nemačka, koje je Tramp nazvao „veoma lošim" partnerima.

Prema njemu, SAD troše oko 600 milijardi dolara godišnje na NATO - brojka koju je nazvao „potpuno ludom". Zaključio je da je odbijanje Evrope da pomogne Americi „glupo".

Ima nečeg poznatog u ovoj sceni za svakog ko živi na Balkanu - veliki pokrovitelj koji glasno podseća koliko je dao, i manje zemlje koje odjednom shvataju koliko malo zapravo odlučuju o sopstvenoj bezbednosti. Pitanje koje Evropa sada tiho sebi postavlja isto je ono koje mi odavno znamo: šta se dešava kada zaštitnik odluči da mu se više ne isplati da štiti? NATO se decenijama prodavao kao večan savez među jednakima. Tramp, sa svojom brutalnošću, samo glasno govori ono što je struktura oduvek krila - da su neki ravnopravniji od drugih, i da račun uvek drži onaj ko plaća.