Visoka delegacija UNESKO-a završila je trodnevnu posetu Makedoniji, sa radnim sastancima s predsednicom Gordanom Siljanovskom-Davkovom i s ministrom Ljutkovom. Tema je stara, ali još uvek nerešena - zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa Ohridskog regiona.

Cilj posete, prema saopštenju, jeste jačanje saradnje i implementacija preporuka za zaštitu. Reč „implementacija" ovde je ključna - jer preporuka za Ohrid ima godinama, a problem nikad nije bio u njihovom manjku, već u njihovom sprovođenju. UNESKO dugo upozorava na divlju gradnju, divlje uređenje obale i pritisak na jezero.

Ohrid se ne brani protokolarnim sastancima, već odlukama koje će preživeti leto - i upravo tu leži razlika između namere i rezultata. Svaka delegacija dođe, slikaju se, potpiše se saradnja, a na terenu beton nastavlja da napreduje ka vodi. Pitanje nije da li vlasti razumeju važnost statusa UNESKO-a, već da li su spremne da povuku nepopularne poteze kako bi ga zadržale.

Jer alternativa je poznata i sramna - Ohrid je odavno pod pretnjom da bude stavljen na listu ugroženog nasleđa. To nije apstraktna opasnost, već konkretan rizik koji se odlaže iz posete u posetu. A ako zaštita i dalje ostane na nivou sastanaka i fotografija, pitanje neće biti da li ćemo izgubiti status, već kada.